Delo

Освануо је п тај дан. Мој указ се чувао као тајна и ако сам ја већ п одело ириправио. Дођем, по обичају, Господару да видим како је са здрављем и честитам му славу. Хвала, г. мајоре! — рече Господар. Ја га пољубпх у руку. — Јесте задовољни? Ја сам сав на вашем расположењу, Господару! Радо примам ваше услуге. Седпте, да разговарамо. Хоћу с вами да се консултирам о извесним луудима. Ви знате, доктор је тајнпк. Не могу ваљда ја правпти нзузетка! Ја се поклоних. ХоНу да мп кажете, али искрено, како ви мпслите о појединим личностима, нарочито о личностнма око мепе. Ви зиате да нама, владарима, није могућно да то сазнамо. Пред нас се пзносе све јјнамештено и удешено; међутим, ви сте, докторе, у гоме срећнијп, иред вама је све у неглиже-у. Шта мислите вн о мннпстру иностраних дела? — Уман човек, — рекох. — Разуме се, разуме се! Алп онако као о човеку? — Он је одличан чиновник. Да, то је нстина! Ама да лп он служи пскрено п предано? Ја се дигох. — Господару! — рекох. — Ја сам у незгоди... •!а од вас тражим искреност — рече Госнодар н глсцаше ме нетренимице. Слушам! Ја мислпм да вас он служп засад предано. — Како то: засад? — Јер је на влади. — А да није на владп? Ја не одговорих. Осећао сам се врло иезгодно. — Реците! Рецпте! Ви ме питате како ја мпслнм. <Ја мпслим да је то човек којп само себе воли! Он је много амбицпозаи, и ко се умедне користити љеговпм амбпцпјама, тога ће ои служпти као свећа! Господар ме гледаше подуже па рече: II сам сам тако мислио о њему. Мило ми је што се с.тажемо! Дакле, ом воли само себе. Молим вас, то је моје мишљење... Тачно је, тачио .је! А шта велите о мпнистру нолиције?