Delo

К06 Д Е Л 0 Па разуме се! II као што су менп одани, тако би били н другом који би место мене дошао? — Господару... Но, но! Знам ја то. То су повезани п укрштени пнтереси дворских људи. Тешко ономе ко би се решио да тај чвор раздреши, јер се Гордијек бар дао пресећи, а овде ни то не можеш! Хвала теби, докторе, на искрености! Кад ми год буде требало да се с ким пскрено поразговарам, зваћу тебе. Као штовидиш, ево ти већ говорим на ти! Тако ја разговарам с људпма које волим! До виђења, мајоре! Не лупај срце! Не дршћи! Само лагано. Сад смо прјахали бесна хата, сад можемо што нам душа зажели! Не треба наглитп. Хнтар одвише срећу прескаче; а пошто ја знамкакојемало срећних тренутака у жнвоту, то ћу се потрудити да ништа не изгубим!... Данас сам ударио темељ мојој високој каријери. Ту~морам бнти иажљив, јер .јасад играм политике. А играти политике то је најтежа ствар. Ту човек мора вечпто бити на мртвој стражп. Можеш имати успеха колико хоћеш нпко ти нх не броји, цеосвет сматра да је то у своме реду; алп један неусиех упропасти све! Дакле, мора се пазити! Рачун ми иалаже да будем искрен, пскрен до крајље границе, несебичан, јер ми засад само несебичност може користи донети. Доцније... то ће завпсити од прилика. Сад треба Господар да се увери да само о њему мислнм и за њега радим. Засад само то... После, после ћемо окретати на своју воденицу. Кад види услуге њему учињене, учиниће н он мени, тим пре, штога то не стаје ништа. А .ја ћу иолако. Опкорачићу санитет, п онда ћу бити првп. Са тога места могу много, јер сам онда ту оио што је и мнннстар, или управо, .ја сам министар. Пошто се мало ту поодморим кренућу на вшие. Ко зна?... Могу једнога дана п ја дрматп овом земљом... Ћаво га знао пгго ми овако дршће рука! Је ли могућно да ова .једна реч учинп толику узбуну у душн мојој!... А пајпосле, зашто не? Зашто жпвпмо, ако нас нпшта не креће напред?... <’ад, дај овамо ту униформу! Хеј „палетушке!“ како сте красне!... И личи ми, признајем! (На.сгнниКс со)