Delo

Баштина, нли дедовина, очевина, давала је^пуно и неприкоеиовено право државинско. По изречном гласу закоиа баштина није могла бити ни продана, ни размењена, нит је њу могао отети силнији, па макар то био и сам цар или царица. Већ ово државииско право доказује, да је баштина поникла из задружнога уређења. Васколико имање задруге било је од почетка задружна и савршено иезависна имовина. Већ овај развој, који потиче пз независности у старије доба, условљавао је да буду баштине ослобођене свпх дажбина, јер она сувереност, коју су илемена некада имала у сваком погледу, и на коју су јаче иородице ослањале право за себе и за своје наследиике, моглаје у позније доба, пошто се развпо државни живот. обухватпти само државпнске односе. Баштине су биле слободне сваких терета, како роботе (кулука), тако и порезе. Властелинн имађаху као баштиници само једну једину дужност: војничку службу, што је у осталом у оно доба, у колико се тицало властеле, било пре властеоско право, него ли дужност. Природна последица те потпуне и неограннчене државине била је, да су села, становницп, цркве припадале баштинама, п с њпма мењале својега господара. Баштине нису биле повластице властела и у опште имућнпх породица. Баштину је могао имати и владалац, и властелин, и свештена лица, манастири, цркве, па, под неким погодбама, и меропах. Сваки део баштине зајемчавао је своме имању она иста права и користи, које су истичућн нз баштина, биле с њима спојене и на њих ограннчене. II краљевски род Немањића нмао је своје баштине. То је била Вета, садашња Црна Гора. Зета је бнла њихова имовнна. На овоме класичном земљишту српскога народног живота н духа учили су се паследници нрестола како се народом управља. II престо српски био је баштина Немањпћа, док су остале јаке нородице биле потиснуте, и владарство постало нскључиво право Немањићско. Нладалачка власт давала је нраво решавања н суђења, награђивања заслуга, кажњавања крнваца. Владалац је могао .људима, који су згрепшли нротив државе, одузети земљу у корист круне или другом .је даровати. Владалачким даривањем постајале су нове баштине. Сам појам баштине, као на<• ледне земље, показује, да баштина пнје могла нонићи из краљевског поклона већ у првом колену, но тек пошто је прешла на потомке. и тако постала оно штојој име каже. Онај, кога.је