Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИ.ЈА 635 беђеиа и изолована а доцније једнако на њу иазити н у опште битн увек на опрези. Глава пета о умножавању збирке књига има ове одељке: о умножавању у опште и његовим врстама, о списковима ирираштаја. о повезивању књига, о присаједињењу ирираштаја са рани.јом збирком. Ако се хоће да јавна библиотека трајно одговара својој задаћи. она се мора подесно умножавати. Набавке треба да врши управа биб.тиотеке, а да би се што боље задовољили захтеви публике, врло је добро удесити тако звану књигу за жеље, ну ипак носледњу реч о набавци књига да има уирава библиотеке, која зна нарочито шта се може пабавити. Нсгде иоред библиотекара стоје нарочите комисије за набавку књига; ну против тога је већина писаца, а и у практици се не показује као оправдано рад образованога п стручног библиотекара ограничавати одлукама тих комисија, којих у Немачкој има код већине а у Француској код свих университетских библиотека. А где се заведу такве комиси.је, треба им ограничити компетенцију, те да се оне не мсшају у управиис ствари, а да су ипак у могућности да рад њен подстичу и иотпомажу. Ну и ако библиотекару треба.оставитн самосталан избор у набавци нових књига, ипак ћс увиђаван библиотекар савеспо и добровољно обазирати се и на одлуке комигија, ако пх има, и на жеље публике, посаветовати се и са својим колегама у библиотеци па и са другим стручним научннцима. Газу.ме се, да библиотекар ири набавци књига треба да се држи неких начела и да поступа у потиуној сагласности с планом, који је ностављен при сам<>м. оснивању библиотеке, а пре свега да набавља оно што ј<‘ подесно н добро. Код библиотеке општега карактера ваља увек пред очима имати цслину; а за спсцијалие сс библиотске систематски набапља све, на п најмањи списи што долазе у ону грану, коју библпотека представља. Није практично, да се сума одрсђена на набавку новнх дела унапр> д раздели на иоједине струке, јер се књижевни нронзводи не умножавају по унапред утврђсннм размерама, већ је увек боље то оставитп искуству н увнђавиости бнблиотекарској. Умиожавањс сс збирке врши на четирн начина: куновпном. разменом, обавезним нримерцнма и ноклонима. Брло су ноучиа уиуства која Грезел даје за набавку књига куновпном, прспоручујући радн тога увођење лнсте за иоруцбине, из које се одмах можо вндетн, да ли је нека кн.ига поручена н код кога; иоказан је и Формулар за норуџбине. које јо најбол.е вршитн ио листићнма. Што се тпче размене књнга, опа се најнре врши са дублетнма, при чем ваља добро пазптн на ираве дублете, тј. нримерке