Delo

044 Л Е Л 0 ирпликама, пнјс могла да сс утврдн у Србији, ни у оно време, кад су .сво државе св. Алпјанције прннуђене биле да приме гешке копкордате п суверенитет римскога двора“ (стр. 23). Рнмска Јгурија јс, но г. Несторовићу, имала просто освајачки •смср, она је хтела и Србнјн да натури своју вољу, као штојеуспела да .је натури већпни европскпх држава (стр. 19); али је Србија одбила ту иаметљивост и у томе Факту наш нисац глсда иропале идеје сриских државника (стр. 19). Право да кажем, ја нс видим овде никаква нораза, нсго уснех, ако је свс то тако бнло. А не видим у исто време ни идеје, која би иропадала, јер прснос управног јерархијског права са ђаковачког бискупа иа другог неког бискупа, опет ван Србије, — није никаква државна идеја. Каква корист по Србију, ако се наместо једног страног бискуна, постави други стран бискуп. ако каквог Штросмајера замени какав Штадлер? Екстериторијални утицај, га највећа невоља по државс, остаје у оба случаја; дисцнплииска и судска власт ипак је у рукама туђина, ван државне територије. Зато „неуспехе“ у прсносу управног јерархијског права са једног туђинског бискупа на другог. такође туђииа, ми можсмо сматрати као срећан исход из једнс тешке ситуацијс, у коју смо Случајно запали, захваљујући „мудростгг нских државника. У истоме дслу изнесена је тачно установа рпмокатолпчкс цркве у Београду; неусиешни покушаји Цукића и Гарашанина да закључс конкордат, п — злоупотребе латинског духовништва у Србији. Ови одељци, израђсни на основу поузданпх иодатака из државних архива, нмаће трајну вредност, као грађа за будућу историју конкордатског пптања у нас. У Л делу (стр. 33—58) расправља се питање о томе: да лп Србији у опште треба копкордат, п ако треба, онда какав се уговор може н сме с Ватиканом закључити? Ту се износи начелно гледигате на конкордат, на нравну нрнроду њсгову п на гако званн „папски систем“. Затим, услед ранијс иамере, да Србија закључи конкордат у смислу коивенцијс цриогорске с Ватикапом. — г. Лесторовић ирелази на критику те конвенције, износећи њене недостатке. Тај одељак је у књнзи г. Лесторовића најтежи п чинн ми се главни, с тога на њсму ваља мало више застати.