Delo
Д Е Л 0 Г.50 р(‘се и која већ самим тим морају пробудити живо интересовање у Гусији! Није ли зар то највише службено, управо рећи царско прпзнање оне солидарностп која везује силну словенску царевину за балканске Словене, за њихове народне пнтересе и за будућност њихову! Нцје ли то најсвечаније и најубедљнвије демантовање оних гласова, који су од времена на време тенденциозно пуштани и у наше п у туђинско јавно мњење, да Гусија пма другпх својих нречих п крупнијих пнтереса, ради којих је она готова иапустити балканске Словене, оставити их њпховој судбинп, предати пх на милост н немилост њиховим моћнијим суседима! Алн да се схватп и одреди сав исторнјскн значај нншке и софијске посете графа Ламсдорфа нпје довољно уставити се на већ иоменутим констатацијама. Тога ради је потребно такође истаћи каква улога Гусијн прппада на Балканском Полуострву, те да бп се могло судитн, шта све руски утицај н воља Гуснје могу донети балканским народима и какве нам ирема томе резултате у будућости наговештава мисија графа Ламсдорфа. Све шта .је п што живи данас на Балканском Нолуострву поред турске имперпје, све пародне еманцппације, свн државнп организми, и Србија п Бугарска п Црна Гора као п Грчка и Гумунија: све је то илод руске нолитике, резултат оне иетрајне борбе коју .је Гусија водила противу османске снле, која је на Босфору била утврдила своје господарство над трима световима. Балкански је иолуострв сав, од Прута н Црнога Мора до илаве Адрије, од Карпата, Дунава и Саве до Архииелага, пун захвалних успомена према Гусији н њеним пмнераторима. II ако још има какве опште традиције народа балканскпх: то је осећај њихове захвалностп према моћној словенској и православној царевини, заштитницп њнховој. Ако кроза све њих још н данас може да проструји једна иста мпсао, иста вера, иста нада: сви ће погледи њихови тада увек бити упртп на Гусију и на њенога пмператора. V разним балканским државама могли су у једној или другој прилици, с. разлогом или без разлога, владарп п државннци негодовањем плп неповерењем пратити једпу нли другу еволуцију у источној иолитпци Гусије; алн факт је неоспоран, за сваког иознаваоца балканских држава и народа, да су свугде на Балкаиу масе народне вазда биле и да су још вазда нрожете осећајем дубоке, у неку руку ппстпктивне, прнвржености према Русији. II кад се зна да такву једну моћну