Delo

ННВЕРЗПЈА ИЛИ РЕЦИПРОЧНОСТ 11 прпнципа даје нам једначине механпке у облику математнчких функција. Према овоме математпчка рецнпрочност вреди посве за механику гледајући на њене елементе са чисто математнчког гледшпта, ма да реципрочност може и овде имати н нма свој одређени вид зависан од природе механичкнх нроблема (појава). Из примене полазног принцппа о акцији н реакцији долазимо до основне једначине динамичке, до односа између снле, масе, н убрзања. Из исте једначине можемо доћи до свих ставова механнке чистом математичком анализом не уносећи ништа е/ са стране, али од свпх ставова узимамо најопштији а то је став о односу рада према кретању које нроизводи, пошто исти став акумулише у себн све ниже ставове. Рад је сложен елеменат између силе и пута на коме је она дејствовала, а кретање које је тај рад произвело функција је брзнне н времена у коме се до оне брзпне дошло, односно масе која се кретала. Најопштнјн нроблем механнке бпо би изражен једначином где је с једне стране израз пзмеђу силе н пута а с друге између брзине н масе. Налажење елемената исте природе с једне и с друге стране једначина осигурава примену става реципроцитета, и он бп овако глас-ио за најопштији нроблем механике. Ако је позната сила п пут на коме је она дејствовала, у стању смо наћн брзину масе која је била нзложена дејству силе (односно облпк путање по коме се маса кретала) и обратно. Немогућност или могућност решења ннверзпје у овоме случају завнси од могућности плп немогућностн примене става пнверзнје на чисто математичке функције. Колико напредак у математици олакшава решење овог инверзног проблема, у толико ће он бити примењен и у механпци. Одмах би могли прећи на нримену нашега става и у физпчкпм наукама. Тумачење је физичких ироблема сведено на тражење механичких узрока феноменнма, унраво на то да ли се може или не може протумачити каква појава физичка законнма механике. Најопштнјн проблем физички био би пдентичан са најонштпјнм проблемом механике. У физици се овај најогпптијн став огледа у остварењу принцииа о живој сили (односу пзмеђу кпнетичке н потенцијалне енергпје). Свакн бн нроблем физнчкп имао да гласи: да ли се нзмеђу узрока физичких (названнх енла) н ефеката њихових (манифестованих у брзинама масе) налазн у једначпнн исказан пли не прннцпп о жнвој силп, прин-