Delo

НАША ДЕЦА '219 Зорица Тако, сад шетај само љутпто и пуши, а ја ћу да свирам. (Оде ка ипјанпну п свпра непрестано). Пера (II неосврћућп се на н>у шета љутпто и пушп, па кад му доеадп, маше јој руком да престане са свирањем, а кад она престане, он обпчнпм тоном). Па знам, а докле ћемо тако? Шта сад треба да радимо? Зорица (Обпчним тоном). Ти шетај па, као тата, кад ти досади, узми шешир и пођи од куће, а ја ћу да те питам куда ћеш, а ти ћеш да ми кажеш неку гадну реч, а ја ћу да паднем у несвест. Зато сам п спремила стакло с мирисом. Хајде СаД. (Наставља свпрање). Пера (Шета најпре још неко време па се дусне, шчепа цилиндер, натуче га на главу п нагло пође вратпма). Зорица (Кад впдп да је пошао. престане са свпрањем). Куда ћеш? Пера Идем куд ми је воља, идем у кафану да ручам. Зорица Нећеш богами! Пера (Оде код врата). Није, него ћу тебе ваљда питати, већ је ТрИ сата (вадп опет кутију од пилула п гледа) ПО ПОДНе а ја још нисам ни ручао. Зорица Да си заслужио, ти би ручао.