Delo

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 287 у великој непрнлици. Нагон прпроде н природни осећај стнда били су у сукобу. Најбољи излаз, који сам могао наћн, био је да се увучем у моју кућицу, да затворим за собом врата, па да се, ушав што могу дубље, отресем ту несносног терета свог. У осталом, ја сам то само тад, и никад више, тако гадно поступио, а надам се да ће ме добрп читалац моћи извинити, ако непристрасно и зрело размисли о мом положају и невољи у којој сам се налазио. Отада сам ја редовно у јутру, чпм устанем, свршавао тај посао на чпстинп п измакнут од куће, колпко ми год ланци допуштаху; а онп су се савесно бринули да непрпјатну материју одмах два на то одређена човека на колицима изнесу, док још свет не изиђе. Не бих се оволико задржао код околностн, која се на први поглед можда не чинп тако важна, да нисам сматрао за потребно да се иред светом оправдам односно чпстоте, коју су ми, као што сам дочуо, осумњичилн неки мојн непријатељи у овој а и у другим прнликама. Свршивши онај посао, изиђем опет из моје куће, да се надпшем чиста ваздуха. Међутим, цар беше напустио кулу и дојахао к менн; али ово у мало што није скупо платио. Његов коњ, ма да је одлично изучен, поплаши се кад ме виде, и пропе се на стражње ноге; пошто му се морало учпнпти, као да се неко брдо креће пред њим. Цар се ипак одржа на седлу, јер је био изврстан јахач, а његови пратиоци прискочише, и задржаше коња, док његово величанство доби времена да се скине. Сјахавши, он ме посматраше с великим дивљењем, али увек, пзван домашаја мојих ланаца. Одмах нареди својим столннцнма и пехарннцима, којп се већ беху припремили, да ми даду јела и пнћа, што ови донесоше у некаквим колима. Ја сам узнмао ова кола, и брзо нх испразних сва, како оних двадесет са јелом тако и оннх десет са пићем. Царица и млади принчеви н принцезе, праћени многим дамама, сеђаху у неко.ј раздаљини на евојим носилима; али, видевши онај случај с царевим коњем, они се поскидаше, и приђоше к цару, кога ћу ја сад описати. Он је готово за шнрпну мог нокта већи ма од кога на двору, а то је већ довољно да улије страх свакоме који га погледа. Црте његова лица оштре су и мушке; он има Хабсбурговске усннце п орловски нос; боја је његове коже сумрка а држање право; тело и удови у најлепшој су сразмерн; свп му покретн грацнозни, а понашање ве-