Delo

304 Д Е Л 0 још од пре шест хиљада месецн па на овамо, не помпњу никаквих других предела оснм две велике царевине Лилипут и Блефуску. „Ове две велике спле, као што ћу вам нспричати, занлеле су се У ЈеДап огорчен рат који има већ трндесет и шест месеци како траје. Почео је отом приликом. Свуда се нризнаје да су се јаја, пре но што ћемо их јести, испрва разбијала на ширем крају; алн деда нашег садашњег цара, док је још био дечак, једући једном неко јаје, и разбивши га по старом обичају, огребе случајно прст; због тога цар, његов отац, изда наредбу да сви његовн поданнци у будуће разбијају јаја на ужем крају, па пропише велике казне. „Народ је био јако огорчен због овог закона, н наша нсторија вели да су шест побуна плануле због тога, у којпма је један цар изгубио живот, а други престо.1 Ове грађанске немпре стално су потпомагали владаоци са Блефуска, п кад год се која побуна угуши, виновници нађу прибежиште у овој царевини. Рачуна се да је за то време једанаест хиљаде људи радије отрпело смрт него што би пристало да своја јаја разбијају на ужем крају. Многе су стотпне дебелих књига биле публиковане о овом спорном питању; али су књпге Дебљекрајаца-2 одавно већ забрањене, и сви који црипадају тој партнји отпуштени су из државне службе. „За време ових немира, блефускански цареви често изјављиваху протест преко својих амбасадора, оптужујућп нас да правнмо шизму у религији нанадањем на основно учење нашег великог пророка Лустрога, у педесет четвртој главн Блундекрала, који је њнхов коран, међутим, може се рећи да они тнме само нзопачавају и изврћу текст, ношто речи гласе овако: свакп којн пстинскн верује у Бога, разбија јаја на згодннјем крају; а које је згоднпјн крај, мени се чинн да је то остављено савести сваког ноједнног, или бар одлуци највнше власти. „Прогнани Дебље-крајци добилп су толики утпцај на двору цара од Блефуска и толико тајне помоћи и подстицаја од њнхове странке овде код нас да се од ире трндесет и шест месеци заподео крвав рат између обеју држава, којп се водп с променљивом срећом. За то време изгубилн смо четрдесет ве1 Енглески краљеви Карло I п Јаков II. Деољекрајци и Ускокрајци несумњиво су рпмокатолнцп и протестанти.