Delo

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ ..Уништење естетике** и демократизација уметности. — Маја 4 ове године држао је Др. Ј. Скерлић у сали Велике Школе предавање у корист историскофплолошке дружипе „Даничић,“ иа га је, нод горњпм именом, и оштампао у књпжпцу од 38 стр. обичне 8. Предавање има два дела. У ирвом („Уништење естетикеи) оцртава предавач литерарни преиород наш што настаде крајем шесетих и у седамдесетим годинама као утук иреиатриотском, иренационалпстичком романтизму омладиначком, а нод утицајем свестране, здраве критике Св. Марковића н иоследника му: показује како ови „уништачн естетикеи не само да је нису уннштилн, не само да нису „убили" поезију, уметност. него су јеуираво тек и оживели, дали јој маха да се развије, утрли јој иут, дали јој достојап правац. Била је то олуја, доста је чега и нокрхала, али само оно што није ва.вало. труло, сухо, а очиетило гору, друм. атмосферу. Благотворпн утицај њен, бољитак нреиорода овога најлепше се види у раду пок. Лазаревића. Други део разлаже о овоме. Уметност није евојина једнога рада друштвеног, човечанског, него свега, целокуннога, али јој се то до сад није дало п да буде: дапас се већ пошло за тим, и кад она то ностане, кад се и она потпуно демократпше, биће двојаке, узајамне користи: и по народ, човечанство, и но њу само. — На почетку је предавања кратак инак-увод протпв увода, пајаштва који свакако, и овакав, нпје потребан. Нешто нам се анахронистичком чпни она оштрина у тону, којим је ово предавање написано. Књижици је цена 0,50 дин. Низ Бисера. — У нас је бар још тако да књнга, која хоће да „прође“, мора прво и прво бити јевтина, врло јевтина, а амо још да нма и згодан, сензацпоналан натнис; а не мора баш бити добра, нарочпто ако оно прво двоје иогодн и згодно време кад да се појави. Колекција, којој горе исписасмо име, лепо и прпкладно. и добра је, и јевтина, и свакако би врло добро прошла, на, дајбуди, што и иоиравила „вкуси петиарачке нублике паше, да је нису нотпсле књижпце, не баш тако ни јевтине, много скупље од ње, али удешене нрема најиовнјим приликама политичким, које, ето видимо, тако јако утичу н на „литерарне.и Додуше издавач, штамиарнја Св. Николића, није сакако штетовала, унраво добро ће накнадити штету, ако је било, јер се, међу ирвима, акомодовао новим приликама политичким т. ј. књижевннм. Од ове лене колекције. која је