Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВИНА 45 разумевању још сувнше слободно ноље за народе; народи би пре требало да су глина, коју бп они могли прстима месити како год хоће. Беда је била у томе, што су госнодичићи, на овај начин укалупљени, па печенп у огњу недантских школа, н по познатим шаблонима дотерани, заиста прпстајалп за музеј мртве, укочене бнрократнје, а никако за прве раднике у народном жпвоту. Народ, Богом обдарен самосвојним особинама, има свој властити нут у нсторпји светској, као што је свакоме небесном телу одређен његов засебан нут. Како је спћушно смешан бпрократ и политичар којн се дпчи својом умешношћу и пуном влашћу, који све своје знање, умешност и власт улаже у то, да народ, који му је поверен да га води, скрене с пута, што је Провиђење народу одредило! Не ће за то добитп не само тачке за ослонац, већ ни полуге. Својим знањем постићп ће највише то, што ће над собом подпћп облик дпма, којп ће му заклонптн вечнто једнако кретање небесног тела, којп ће им сакритн радионицу народне саморадње нучпнитп даму она остане вазда тајна која се не може докучнти. Народни иолитичари никако не могу бити туђинци, јер само домородцн могу из основе знати сав индивидуалитет народнп, све његове особпне, способности, склоностп, шта волп, а тако нсто све слабостн п погрешке његовога карактера, зле навнке п болесна места. У своме раду сувременп иолнтпчар поступа као тежак, који земљу, коју хоће да обради за њнву, треби п крчи, ђубри, оре, нреорава н т. д., па тек после тога сеје. Кад зна тежак да добро семе треба иосејатп на добру земљу, колнко иромишљеннји мора битп полптнчар у раду да облагороди свој народ, да ослабн његове рђаве особине, а добрима да помогне да се правилно развнјају, да га на добро упути, да уљуди п опоштенн његов карактер, да очеличи његову енергију. Ако то учинн, одрешиће саморадњу народну у поуздању, да ће јој нлод бити добар. Све из народа, с народом, за народ — нпшта мимо народа, без народа, против народа! Сувременн политпчар прво улаже сву своју брпгу да упозна народ, ако нма да ради у народу који ннје његов, да би могао бити барем претеча народног политичара, баре.м сурогат, нека замена његова. Чудно је заиста, што Аустро-Угарска, заједничка постојбина неколпких народа, нема овакпх модерних политичара, нпти их има.ју за своју рођену потребу и напредак оне народностп, које се у обема ноловннама отимају о првенство п нре-