Delo

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ НСТОРНЈОГРАфИЈЕ 31 ковне компнлације без икакве форме. Филолози, археолози н правници одали су се одушевљено изучавању споменика, инстнтуција и обичаја старога света, и то са таком заинтересованошћу, каква је неопходно потребна за праву науку. За тпм се ово интересовање према античкој старини почело преносити и на Средњи Век, који је за људе у доба Ренесанса, услед великих промена на свима областима државног и духовног живота, изгледао као друга старина. Фактички је потребно за развијање историског осећања, да прошлост буде јасно разликована од садашњости, да би се из даљине могла објективно изучавати. Развитак француског Ренесанса у 16 веку био је тесно скопчан са развитком италпјанског Ренесанса. У Италији су два хуманиста: Флавијо Бјондо и Евеја Силвнјо Пиколомини својом историском ерудицијом претходили осталима. Нарочито је важан Фл. Бјондо, који је унапред одредио, по своме мишљењу, каким путем треба да иде историска наука.1 У Италији је пажња непрестано остала на Старом Веку, док је у Немачкој био нзучаван и Средњи Век упоредо са старпм. Реформација је дала историским истраживањима у Немачкој нарочитога полета. Док је Средњи Век био за немачке научнике доба моћи немачке царевпне, која је била директни наследник римски, за француске је научнике он био доба феудализма и варварства. Француски исторнчарн крајем 15 века Гаген- и Жил1 2 3 били су компилатори на форму средњевековних хроничара. Њихова је једина оригиналност у стилу: они су мешали са тадањим франц. језиком језик средњевековних латинских хроничара. Паоло Емилије, талијански хуманиста из Вероне, дао је французима прнмер, како ваља да пишу историју. Он је па захтев Луја XI саставио на латинском дело: De rebus gestis Francorum,4 имитујући y стилу Тита Ливија. 1 Његова еу дела: Коша instaurata, у коме је опис свпју споменика у Риму; Roma tiumphans, у коме анализује све институције старога Рима: Jtalia illustrata, где своја паучна истраживања простире па целу Италију, и на послетку у делу Historiae ab inclinatione Romani imperii ad annum 1440, покушао je да остварп велпчанствен план којп је трпста година доцпије остварио Гпбон. 2 Compendium super Francorum gestis I пзд. 1495. 3 Les tres elegantes, tres veridiques et copieuses annales des tres preux, tres nobles, tres chrestiens et tres excellens moderateurs des belliqueses Ganles. 1525. 4 Најстарпје, пепотпуно. издање y Парпзу 1517.