Delo

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 33 нологаји. Паскије је направпо нзвод нз историје институцнја,1 Фоше је први подвргао непристрасној критици Les Antiquites Gauloises et Francoises, Боден и Ла Помплинијер тражили су, да поставе принципе историске методе и критике. У своме делу Metthodus ad facilem historiarum cognitionem (1566) износи Боден упуство, каква дела ваља читати да би се изучила исторпја, и како ваља васиитати сопствен историски суд. Прво препоручује опште оријентисање из каквога прегледног компедијума, па по том се тек ваља постеиено све више и више удубљивати у специјалну историју. Нарочито наглашује, да су потребна помоћна знања из географије, топографије и хронологије. У једној глави (De historicorum delectu) показује каквих врста има историчара, нарочито што се тиче њихове поузданости и њиховог расуђивања, n том приликом показује своју необичну критичку увиђавност. У истој глави обраћа пажњу и на то, да каквоћа писца зависи од његовог лпчног положаја, од његове научне спреме и његовог односа према предмету о коме пише. За то се мора обратити пажња, да ли су псторичарп занети патриотизмом, а нарочито наглашује, да онај писац треба да ужива потпуно поверење, који говори добро о противницима, а износи мане пријатеља и сународнпка. Боден претпоставља оне историчаре, који износе факта према споменицима и па основу сопственог опажања, онима, који причају по чувењу. Најсигурннје је средство да се утврди фактичност догађаја, кад се најпоузданији аутори упореде и кад се више извештаја потпуно слажу; само и при томе ваља имати на уму да се погрешни подаци и нетачна мшиљења често понављају. Међутим, писца не треба одмах сматрати за непоуздана, ако има по какав погрешан и нетачан извештај, а тако исто не треба и извештаје нначе поузданог писца примати све без разлике. Све су ове критичке примедбе код Бодепа без икаквог система, просто поређане једна за другом, у вези са примерима пз старијих п новијих историчара. Најичтереснија је V глава (De recto historiarum judicio), где поставља Етнологпју за мерило општег историског расуђирања. Он доводи историске догађаје и судбину народа из различитог карактера, који је последица њихових етно-физичких особина (северни су народи ратоборнији, народп умерене 1 Les Recherches de la France. Последње издање самога Паскија има 7 књига п штампапо 1611. Дело књ. 28. 3