Delo

РАЗВНТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 35 Међутим су Французн то доцније надокнадили; под владом Хенриха IV и Ришелјеа Француска је ушла у периоду мира н развнла правилну и плодну активност. Сад је отпочео систематски и методски рад: отпочето је нздавање текстова и критиковања најмањих детаља. Карактеристика је 17 века у томе, што се више одликовао практичким напрецима у методском раду, него теоријама. У области историске науке Французи цредузпмају вођство над осталим народима. Сипиоп Днпле,1 a нарочнто Мезереј'1 2 наставили су били традиције П. Емилија и Дп Хелана, а у исто се време јавио читав низ радова, који су учпнили веома озбиљне услуге историји. Бесли је у својој Histoire des Comtes cle Poitou (публикована после његове смрти 1647) изнео први пример провинциске псторије израђене солидно на оенову дипломатских докумената. Међу издавачима текетова Бонгарс припада 16 н 17 веку, и после публикације његових збирака текстова и хроника наставља се публиковање готово без прекида. Међу издавачима текстова у 17 веку прво место заузима Андре Дишен (Duchesne), јер нико пре њега није дошао на пдеју о једној методској и хронолошкој збирци свију извора за француску псторију. Његова су издања: Historiae Normannorum scriptores antiqui ab a. 838 ad a. 1220 (1619), али je дело остало недовршено, и само једна свеска изишла; Historiae Francorum scriptores coetanei, ab gentis origine usque ad Philippi IX tempora (1636—48). Адриен Валоа осповао je историску географију делом: Xotitia Galliarum (1675), а у делу Gesta Francorum (1646—58) даје модел критике, која заслужује да n данас буде изучавана. Два брата де Сент-Март отпочели су пздавати дело Gallia Christiana (1656), Е. Бализ је са необичном активношћу ii пнтелигенцпјом скупљао п нздавао текстове, али на жалост ие сасвим савесно. Главно му је дело: Capitularia regum Francorum (1677) а сем тога Miscellaneorum libri YH (1678—1715), Vitae paparum Avenionsium (1693), Epistolae Jnnocentii III (1683), Historia tutelensis (1717). Напослетку Шарл ди Френ сијер дп Канж у свом делу Glossarium ad scriptores mediae et infimae latinitatis дао je први историчарима иеопходне иструменте за научпо иознавање Средњега Века, објашњавајући, помоћу текстова, све термине, који су у старим документпма употребља1 Histoire generate de France, depuis Pcharamond (1621—43). 2 Histoire de France (1643—65). 3*