Delo

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 43 из педесет ратних и мноштва трговачких бродова. Онда се враTii.M кући, н издам заповест (за што сам био онуномоћен) да се награди мноштво врло јаких конопаца и гвоздених полуга; конопцп бејаху дебели од прилике као наши концн, а гвоздене полуге као игле за шнвење. Утростручим конопце да би били јачи, а из истог разлога и гвоздене полуге увијем по три уједно. савијајућн им врхове у куку. Педесет таквих кукица учврстим за толико конопаца, па се вратим на северо-источну обалу, и скинувши са себе капут, обућу и чарапе, загазим у море. Ишао сам што сам брже могао, а у средини сам и пливао, док опет не напнпам дно. За ненуно пола сата стигнем до флоте. Непрнјатељи се беху тако поплашили кад су ме видели, да сви поскакаше с лађа, и отплнваше на обалу; овде нх се окупи око тридесет хиљада. Ја онда извадим своје конопце, сваком кукицом закачим по једну лађу, па све крајеве свежем уједно. Док сам ја ово радио, непрнјатељи су избацили на мене неколнко хиљада стрела, од којих ми многе попадаше на руке и лице, што ми не само задаваше ужасне болове, него ми и у раду сметаше. Највише сам се бојао за очи, које бих несумњиво пз* губио, да случајно не дођох на једну срећну мисао. У једном тајномџепу, који, као гато сам поменуо, компсија ннје претресла, налазиле су се, између осталих ситннца, иједне наочари. Извадим их, н добро учврстим на нос, па тако наоружан смело наставим свој посао, уз пркос непрнјатељскнм стрелама, које често падаху и одбпјаху се од мојих наочара не могући им ништа друго учинити осем што их мало затресу. Кад сам позакачињао све кукице, скупим крајеве од конопаца у једну руку, па повучем; алн се ниједна лађа не макну, јер их ленгери врло чврсто држаху. Оставим конопце, па џепним ножићем посечем ленгере, добивши за то време преко двеста стрела по лицу н рукама. Затим поново новучем узице, које кукицама беху закачене за лађе, и сасвим лако новезем за собом педесет највећпх ратних бродова непријатељских. Блефусканци, који и не слућаху шта смерам, у први мах занемише од чуда. Они су видели да сечем ленгере, и мишљаху да ћу само отиснути лађе на воду, или их лупати једну о другу; али кад видеше да се цела флота креће у реду, и да је ја вучем, крикнуше тако болно и очајно да се то једва даје описати. — Кад сам измакао нзван домашаја стрела, зауставим се мало, да повадим оне што се беху начнчкале по лицу и ру-