Delo

ГУДИВЕРОВО ПХТОВАЊЕ 45 На трп иедеље после оног предузећа дође свечано изасланство пз Блефуска, са понизним понудама за мир, који се ус-коро и закључи, са условима врло повољним за нашег цара, али којима ја нећу досађпвати читаоцу. Било ,је шест изасланика, са преко пет стотина пратиоца, н њихов долазак беше врло велнчаиствен, сходан величини њпхова господара и важностп посла њихова. Кад се преговори свршише, у чему сам им ја учинпо неколико лепих услуга својим угледом који сам на двору имао, илп се бар чинило да имам, њихове екселенције, чувпш већ тајно како сам био љихов велики пријатељ, свечано ме посете. Они почеше многим комплиментима о мојој храбрости и добротп, позваше ме у своју земљу у име њихова господара, и замолише ме да н њима покажем неколико примера своје огромне снаге, о којој су чули тако много чуда. Пошто им то учиним по вољи, занимајући их неко време на њихово бескрајно задовољство н изненађење, умолим их да нзволе изјавити моје понизно поштовање цару господару, њихову, чије су с-јајне врлине чувене у целом свету, н коме бих желео лнчно да се поклоним, пре иего што се вратим у сврју земљу. ГГрема томе, првом приликом кад сам miao част видети цара, замолим га за допуст да могу ићи на подворење цару од Блефуска, што ми је он изволео одобрити, али, као што сам опазио, врло хладно. Нисам могао разазнати узрока томе, док ми један није шануо да су „Флшннап и Болголам мој разговор с изасланством представнли цару као знак издајничких и антидинастичких намера“, о чему моје срце зацело н не слућаше. II тек сам тада добио мало појма о дворовима н министрима. Нисам напоменуо да су посланици говорили са мном преко тумача, јер се језици обеју царевина разлпкују међу собом као два ма која у Европн, и свака народност хвалп се старином, лепотом и снагом свога језика, не кријући презирање према оном суседном. Чак је наш цар, користећп се надмоћношћу коју Је стекао оном отмицом флоте, натерао да не само преговори него и њихова акредитивна нисма буду на лилнпутанском језику. — Ипак се мора признатп да због живог трговачког и путничког саобраћаја, као п због обичаја обеју царевина да се младо племство и богаташки синови шиљу у нностранство, како би се могли образоватн пролазећи евет, п упознајући људе и