Delo

5 6 Д Е Л 0 гости, јер често навођаше услуге које сте му учинили, и труђаше се да блажије представи ваше кривице. Благајник опет и адмирал наваљиваху да вас на најмучнији и најгнуснијн начин казне смрћу, потпалпвши вашу кућу кад спавате; док би генерал присуствовао са двадесет хиљада људи наоружаних отровним стрелама, којима би вас гађали по лицу и рукама. Или да се неколицпни ваших слугу изда тајна заповест да каквим отровним соком попрекају ваше кошуље и постељу, што би убрзо учинило да сами раскидате своје рођено месо, н да умрете у најгорим мукама. Бенерал такође беше овог мишљења, тако да је неко време већина била протнв вас; алн његово величанство решено да вам, ако је икако могуће, поштеди живот, придоби иајпосле коморника на своју страну. Затим цар затражи мишљење Релдрезала, главног секретара за тајне послове, који вам се увек показивао као веран пријатељ, и који је овом приликом иотпуно оправдао ваше добро мишљење о њему. Он говораше како су ваше кривице истнна тешке, али да ипак има места милости, тој најпохвалнијој врлини владалачкој, због чега је његово величанство с правом тако славно. Даље, како је иршатељство између вас и њега тако добро познато свету да he га високо уважепн савет сматрати можда као пристрасног; али при свем том, покоравајући се заповести коју је примио, он ће своје мишљење изнети слободно и отворено. Ако би његово величанство, с обзиром на ваше услуге и према својој познатој благости, хтело иоштедити ваш живот, н само наредити да вам ископају оба ока, његово је понизно мишљење да би се тиме правда у неколико задовољила, а цео би свет живо одобравао благост цареву, као и лепо и нлеменито понашање оних који имају част да буду његови саветници. За тим говораше како губитак ваших очију неће бити никаква сметња вашој телесној снази, којом вн можете увек бити корисни његову величанству; како he слепило само повећати вашу храброст скривајући од вас опасности; како вам је страховање за очи била главна сметња прп превожењу флоте; и како he за вас бити довољно да гледате очима министара, пошто и код највећих владалаца не бива друкчије. „Овај је предлог у целом савету наишао на отпор. Адмирал Болголам се не могаше уздржати, Beh, бесно скочнвшн, стаде говоритп да се он чуди како се секретар сме усудити да саветује одржање живота једног издајника. По његову мишљењу,