Delo

ВЛС1ШТЛЧКВЕ ЗАБЕЛКШКК 420 јој кућн она имаше у свекру оца и домаћина, у свекрви матер, а уЛмужу друга н' пријатеља, и беше све у реду. Бар свет нпје могао^ нипега рђавога приметити. Тпмотије се стаде по мало меиитги и с људима, а људи га озбнљннје и свесрдније примати УЈ^у^тво, Али после пзвеспог времепа Тимотпје доби државну службу н мораде се одвојити од очеве куће, и одселити се чак у другп крај Отаџбине. А тамо се убрзо поквари она лепа хармонија у његовом брачном животу. Жена изгуби домаћина п управљача у свекру, а не доби га у мужу. Сама, пак, ова млада жена. не беше још довољно вична ни у обпчном домовоству, а камо лп у вршењу улоге домаћинове. Мужјеврло лепо умео очешљати своју младу женицу, помоћи јој у кујни, показати јој почетак веза; али никако не умеде бити управљач и муж. II тако у Тимотијевој кући, у туђем свету, беху две жене, пе знајући која од њих да буде домаћин, а која домаћица. Кад после две године огласп рекрутна комисија Тпмотија за „способна", и кад га по том узеше на шестомесечни рок у истом месту где је бпо са службом, па кад му сташе чешће долазитн на ручак другови и официрп, лепа, млада и здрава женица подлеже искушењу и потчнни се чврстој вољи једнога лепога и љубазнога поручника. Ти односи не могоше остатп тајни, и то би онда почетак омрази п раздору између њега п жене му, чему је најзад, после неколнко годпна, учнњен крај. на уобичајени начпн. разводом брака. •Једно дете, син, из њпног шестогодишњег брака, напуштено од матере, која се преудаде, неговано за неколпко година од бабе и деде, Тимотијевих родител.а, док н они не помреше, а неупућено од оца, који ннје имао мушких споеобности за васпитавање синовље — постаде најнре рђаво дернште, затим скитница, п најзад пропалица, која заврши свој жалосни живот у осамнаестој години. У половини своје каријере Тнмотије бн пензионисан, као неупотребљив у државној службп. Како му од оца, -због многе деце, није било остало скоро никаква имања а пензија беше мала, једва је нашао посла. као деловођа у једној платнарској радњи — опет према својнм склоностима, где долази женски свет ради куповине и где се ради са робом која је за женске радове. И сада још тавори своје дане, занлећући сам своје чарапе, шцјућп сам себн бело рубље, везућп по кад-кад какав убрус