Delo

ВАСПИТАЧЕВК ЗАБЕЛЕШКЕ 431 наликују на матер, док је опет код другнх очпгледно да налнкују**на бабу; већтаа нх, ипак, наликују делом на оца, делом на матер. Коса им је обнчно мека н таика а често бујног раста. У до^а пубертета у многих јако набубре дојке. Ход им је гибак и ч^ст^/потсећа на женски. Јачи покрети телесни нису поуздани, снажни и мушки (кад се бацају каменом, кад цепају дрва, кад гађају лоптом), већ су непоуздани и у опште потсећају на женске. За гимнастику и телесне радове (н. ир. у врту) слабо имају воље и снаге. Глас им је виши но у осталих вршњака, па такав остаје често целога века, те у многих говор потсећа, како висином тако и говорним тоном, на женску. Мутација гласа по некад не наступи никако, по некад се јави доцкан, у двадесетој годинн, и отегне се врло дуго. Понеки су нервозно раздражљиви и то се пење до хистеричности, други пате од мигрене и хлорозе (нервозне главобоље н бледнла), две болестн које се јављају поглавито код женских. 2. — Душевне оеобеностп у оваквих су још карактеристичније од телесних, и ранпје су приметне. Тако се женски прохтевп у њих јављају још у детињству, највише у игри н дечјој забави. Овакво дете, па чак као н одрастао дечак, радо ће се, па и искључиво, пграти пграчкама за женску децу, а мало ће марити за играчке за мушкарце. или ће према њима имати чак и одвратности. Овакве ће се тежње јављати п у оделу. У избору озбиљнијих зани.мања осећају се ови дечаци привучени женским радњама: у к.ујни, око неге и чувања млађе браће и сестара, око цвећа у лонцнма, често и шивењем, плетењем, везом; мушких се радова, напротив, склањају или их сасвпм избегавају. Већина нх спада у даровите, те им учење у школи иде врло добро; али уопште показују више воље за вештине. па за Књижевност, Историју н Земљопис, за језике мање, а за математнку најмање (таквих је 90% гато се тиче математике). По д-ру М. Хиршфелду, лекару у Шарлотенбургу, по којем се п излажу ове особине,1 њих ово 4% пмају ипак дара баш за математику. Пнтересовање за иоједине наставне предмете код њих много више зависн од примамљиве или одвратне наставникове лпчностп него од самог предмета п његове важности за будућп учеников позив. Ова 1 Оа$ игап1$сћеКлпЛ, чланак у часонису „КЈис1егЈ‘ећ1ег, ЗеНвгћпИ Гиг КЈг1с1ег1ог$сћ1т§. год. VIII., 1903., св. б. стр, -41—257.