Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Г>г. Ктап. РаН. ВеЈбееЈпЈгиске ипсЈ КиИигћЈШег аиз МакесЈопЈеп ипП АИбегђЈеп. (ХеИзсћгШ 1иг сће бзћеггасћћ 8сћеп ОутпазЈеп, 1903., X Не!1, стр. 856—889). Далас је модерно нлсати о Старој Србији и Маћедонији. Довољно је нронутовати железницом од Ристовца до Солуна и одавде до Битоља, па ућн у ред оних људи, који су „компетентни" да даду свој суд о решењу компликованог маћедонског и старо-српског пнтања. И писац овога чланка хтео .је да пружи слику о целоме културном, привредном и политичком стању у тим земљама. Тога ради он говори, у кратким белешкама о управи, иошти, суду, порезу, пољопривреди, пчеларству и свиларству, сточарству, шумарству, живинарству, шумама. вртарству, рибарству, о својини земљишта, ипдустрији, рударству, трговипи, путовима. Нопегде су ове белешке поткрепљене статистичким подацима из извештаја аустријских консулата. Овакве би белешке могле битн од иеке користи. Али се писац није задовољио њима, већ .је покушао да, онет у кратким одељцима изнесе и националне односе у Маћедонији и Старој Србији. Основани на необавештеностн и намерном извртању Факага. ови одељци могу нанети само штете онима, који би се хтели њима послужити. Писцу, пре свега, иису познате тачне граиице Маћедоније. Но њему „Маћсдоиија захвата вилајете: солунски, битољски, „скопски“ са нризренеким санџацима, и прешевску казу (чс1ав СпксћШтеће \ Паје1 Ргебсћоуо“).. Ваљда и сам уверен да је Маћедонију проширио миого вшпе него што треба, додаје, без икакве опаске, како -< рби тврде, да Скоп.ке, Прешево и Тетово припадају Ст. Срби,ји.“