Delo

40 Д Е Л 0 рем овај његов самостански свпјет — тако опак, па један другому завиди, и кухар хоће да буде вратар, а вратар кухар, па се тако киње п муче, уходе и клеветају, а све скупа је сујета и опет сујета, како рече мудри Саламун. Патер Кризостом био је поради тога пезадовол.ан са својим животом, и он је желио да се то све некако промијени, само није знао како. У велнком самостанском „благовалишту“ довршила су „браћа“ самостанци објед. Било је изврсних риба, а све залијеваху добрим старим вином из домаћег винограда. „Да нема зависти, красно ли би се живјело“, мишгваше зловол.на срца иатер Кризостом. Та има ту свега доста не само за нас, него и за сав наш род! Наша браћа и сестре, па и све стрине и ујие могле би лијепо живјети! Али овако, хоћеш да. Једва умакнеш с каквом здјелом зеља или граха! Имао стари Кризостом неку рођаку, за коју се бринуо колико је могао. Спремио је дапаче и у стан у оно крило самостана, што гледа у улииу Опатовину и што је била од самостана зидом одијељена. Патер Кризостом одрекао се иначе свега свијета, није читао никада никаких новина, а кад би дошли у самостан у госте сусједни жупници и распрели говор о политици и бискупу Штросмајеру — зачули би иа једном како отац Кризостом — хрче! Усред све њихове жестине, ево, он .је заспао! Они се чуде и буде га, а он се чуди опет њима, како могу да се тако успал.ују ради таких трица, као што .је на примјер нитан.е, како ће се Штросмајер понијети према савезу Аустрије н I ‘уси.је! ()нда би отац Кризостом гледао како да у опћем поновном препирању однесе који бољи комад меса или колача оиој својој сиротињи и њеној дјеци. Отишао би у цркву да се помоли богу, а из цркве би скочио у опатовину и одмах на лијево пет шест корачаја — н био је у свјетовном крилу самостана. Ту бп се успео у други кат до своје рођаке, дао што је донпо, па се врагио натраг а да браг вратар није пп знао, да је Кризостом бно вап самостаиа. Тај несретни вратар сумп.ао је мало у то Кризостомово родбииство, тијем више што ј(* отац Кризостом врло волио дјецу те своје рођаке. а дјеца су му била за чудо налик, о што се до тога