Delo

4(> Д Е Л 0 ће то све и само! Таки сам баш и ја био, док сам бпо мален!“ Али најтеже ми је било, кад би дошли гости, који су имали дјеце. -Ја бнх тада чуо како се она дјеца веселе, скачу, ијевају, а ја сам морао бити тих у соби! -Једанпут сам и ја почео у својој собици нјевати. Али ево матере, забрани ми да пјевам! На вече ето и ује, строго мп п оп забранн да пјевам, иначе да ће ме протјерати. Хвала богу, номислим, па ирвом згодом и опет запјевам, Мати ме ушутка опет, а на всче дође уја па ме немило нзбије н рече да имам бити тих као миш, кад к нама дође. Један пут послије тога онет дођу гости с дјецом. Један дјечак облети сву кућу, а најпосље попне се на један прозор — а то био прозор баш моје собице. Распреде се разговор, надођу и друга дјеца — опазе и гости! Домисли се ујо јаду, забашури некако све — а на вечер добијем ја опет батина. Станем смишљати, како бих се ослободио зла. На око показивао сам се миран, алн у себи сповах најцрње снове. ГЈостанем нодмукао. Ујаку сам се желио осветити, а тако п матери, јер сам их држао за своје највеће злотворе. Мора да је мој уја увиђао како је то неправедно да се од малена дјетета тражи тако миого памети, па ми зато једнога дана стаде врло умиљато говорпти и молити ме да будем миран кад тко' дође. Тебе људи не трпе, рече он мени, па зато им се пе казуј. Али ја те зато тнјем јаче волим, па ћу те учинити господином кад будеш велпк, али — сада, док си мален, мораш бити сакривен, људи тако хоће! — Тако је он говорио, аја ни.јесам могао вјеровати, јер пикад иијесам опазио да мене л.удп не би трпјели, н да бп они тако хтјели да ,ја будем сакрнвен. Уја ми обећао шећера и колача и воћа за свакп пут, кад буду у кући гости, а ја будем шутио. Један пут зими ево опет чујем лупу кола — иду гости! Слушам — дјеце пе чујем! Био сам миран и тнх, а жалостан, па сам размишљао о оној својој првој мајци тг сиовао како бих утекао к њој. Ннјесам јој знао имена, а ни села'у ком живи! Баш сам дошао на мисао да би можда тко други што о том знао, на примјер стари