Delo

СКУПИ ЧАСОВИ 427 Идућнх дана он се увери, да је његова учитељица мила, озбиљна и тачна госпођица, алп да је необразована и да не уме да предаје одраслима, стога се реши, да узалуд не троши време, но да се с њом растане и да узме другога учитеља. Седмога дана он извади из џепа коверат са седам рубаља и држећп га у рукама збуњено поче: — Извинпте, Алиса Осиповна, потребно ми је да вам кажем, ја сам доведен у незгодан положај. Погледавши на кофератФранцускињасе сети у чему је ствар н први пут од како је отпочела часове њено лице задрхта а а хладни и озбиљни нзраз ишчезе. Лако заруменивши се обори очи и поче нервозно чупкати прстима свој танки златни ланчић. Воротов смотри њену збуњеност и разумеде колико јој је скупа рубља и како би јој било тешко растати се од те зараде. — Потребно је да вам кажем промрмља он збунпвши се још више а у грудима му нешто задрхта; он брже стрпа коверат у џеп и продужи: — Извините, ја... ја вас остављам за једно 10 мин. II начинив се да јој није хтео отказати но само замолити за дозволу да је на кратко време остави, уђе у другу собу, и поседе десетак минута. За тим се врати још више збуњен; он се сети, да је тај кратки излазак она објаснила како је хтела и њему би незгодно. Час отпоче опет. Воротов је сад радио без икакве воље. Знајући да од овога занимања неће имати никакве вајде, даде Францускињи потпуну слободу, не хтеде је ни о чем питати нити је прекидати. Она је преводила како је хтела, по десет страна за један час он је нпје слушао, но тешко дишући, незнајући шта да ради посматрао је час њену таласаву косу, час врат, после опет нежне беле руке и удисао мирис њенога одела. Понекад му се јављале рђаве мисли, од којих га је било срамота; каткад је осећао нежност или горчину и досаду што се она према њему држала тако хладно и озбиљно као с учеником, ннкад се не насмеја и као да је се бојала да је се он случајно не бп дотакао. Све је мислио, како бијој улио поверење, упознао се с њом изближе, па да јој за тим номогне, скрећући јој пажњу како бедннца рђаво предаје.