Delo

КРНТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 437 јиеа јерес, по свој нрилиди онакова какву су учили попови Богумили“. Пре свега није добро речено, да је то било пре Немање, већ и у време његово, јер знамо, да се он много борио иротив богумилства, као и синови му после, и да га је требио из своје земље. Осим тога није истина да је богумилство „Аријина јерес“, већ је то секта, која се развилафз манихејскога дуализма, а потиче из Мале Азије. Оспов богумилске науке јесу два принцнпа: принцип добра и принцип зла; а Аријина је наука нешто друго и сасвим противна овој. Даље није истина, да су ту веру учили попови Богумили, јер богумилска вера није имала попова. Потоме говори г. Грчић о старим српским нггампаријама, где нам не рече готово ништа осим неколико имена, н ако имамо неколико монограФија о старим српским штампаријама. Што се тнче целе ове прве периоде, може се рећи, да је врло површно, а како видесмо и погрешно израђена и то опет скраћено преписано од Шурмина. То се види из тога, што, говорећи о једном писцу, мисли теку истим редом и у Грчића и у Шурмина; атоније могућс, ако се не преписује. Осим тога има и реченица потпуно истих. Тако н. пр. ја сам летимично опазио: Грчић стр. 18 говори о Конст. Фил.: „за кога мисле, да је био на челу читавој школи ресавских манастира, а особито Манасије, која је оживила књижевну радњу у Србији, под окриљем деспота СтеФана Лазаревића. У Шурмина стр. 233—234.: „2а пј 1Шб1е, с1а је Мо па се1и пекој сПауој бкоИ гебаубкШ тапабПга, а обокПо Мапабјје, га у1ас1е с!ебро!а 31е1апа.“ Даље има идентичних реченица у Грчића на стр. 13 са Шурмином на стр. 230., а кад би то човек помно успоредио нашао би и више. Ово никако не може бити случајно. А да је Грчић једноставно преписивао, уверићемо се још боље, кад мало пиже почнемо упоређивати Грчића и Петрачић—Милера. У другој периоди говори Грчић о књижевном раду у Далмацији, у Босни, међу Кајкавцима и у Славонији. Носле врло слабога и површнога говора о развитку иојезијеу далматинским градовима, одмах прелази на књижевни рад у Спљету, где говори о Марку Марулићу. Грчић нам није окарактерисао рада Марулићева, већ је само набројио дела његова. После тога говори нешто о књижевном раду Луцића и Хекторовића на отоку Хвару, где спомиње и „Приказања*. Иза тога долази на књижевни рад у Задру, где спомиње Шиму Будинића, Јурја Бараковића и Петра Зоранића. Истом лосле тога говори о књижевном раду у Дубровннку. Готово ннкако није нам окарактерисао Дело књ. 30. 29