Delo

280 Д Е Л 0 рава посланичка пуномоћства, док је пређе то вршио Касационн Суд. Осим тога, сад једино Велика Народна Скупштина има нраво да решава о изменп устава (чл. 129.). У одељку којн се односн на извршну власт од интереса је то, што по новом уставу министри могу бити посланици, док по уставу од 1901 тога није могло бити. По овом последњем Краљ је постављао све чланове државног Савета, а сад половину бира Народна Скунштнна. Надлежност државног савета зпатно је проширена. По чл. 144. ни о каквом законском предлогу пе може се дискутоватн у Народној Скупштини, пре но што је о њему тражено мишљење државнога Савета. Савет, осим тога учеетвује на начин прописан у чл. 164 п 179, у избору члапова Касационог н Апелацноног суда, и Главне Контроле. Одредбе о судској власти сад су много детаљније и одређепије. Велики број важних приннипа, који су из Устава од 1901 без разлога изостали, находе се у новом Уставу. Г. Перић нарочито помиње одредбу којом се ујемчава установа нороте, одредбу по којој у судовима морају бити најмање три судије, забрану ванредних или преких судова итд. Укидање Сената проиратио је г. Перпћ једном кратком политичко-правном расправом. По његовом дубоком убеђењу та реФорма новога Устава велнка је политичка погрешка. За две године својега живота Сепат је дао доказа, да у њему лежи гарантија уставних права Народне Скупштине. Њим је била ујемчена не само Форма, већ и суштина и дух тих права. А озбиљних законскнх гарантија има тек онде, кад стављају опога, против кога су прављене, у алтернативу: илн да Формално н материјално поштује права, нредмет тих гарантија, нлп да их нотпуно гази, и то не само у погледу њихове садржине, њихове суштине, всћ и у погледу њихове Форме. Законска гарантија врло је слаба кад допушта да се ништи суштина права, а да Форма остане неповређена. Догађајп који су се затнм десили у Србији то најбоље доказују. II г. Иернћ се па њима задржава колико је потребно било радн расправе самог питања. Краљ Александар пије бно потпупо пскрен, кад је прпстао да се Сепат установи. Он је, но својем карактеру, био рад да настави систем владавине заснован 11 октобра 1897, али је хтео да на Сенат, чију је већину сам именовао, пребацн одговорност такве, по интсресе земље, нссумњиво штетне, а у очима народа врло непопуларне владавине. Међутим, српски политичари, који су дали свој пристанак на горњп дом, ималн су са свим други циљ пред очпма. Они