Delo

28-2 Л Е л 0 радикалп, који су се са својим старијим друговима разишли поглавито на питању о завођењу Сената, били су у врло јаком положају нопосле 29. маја. Њихова политика, управљена на првом месту прогив самог Краља Александра, постигла је тога дана најпотпунији успех. Према томе, разумљиво је што, кад се приликом уставне ревизије осетила потреба, да се ова два крила радикалне странке приближе једно другоме, то приблнжење било је извршено по цени укидања Сената. Али то, по мишљењу г. Перића, био је главни, али не и једини разлог укидању Сената. Има их још два. Прво, међу старијим и споразумним радикалима било их је доста велики број, који су Сенат сматрали као антидемократску установу, али су на њ пристали на наваљивање Краља Александра. Друго, старији радикали хтели су укидањем Сената да одузму својим супарницима једно моћно средство за агитовање на изборима који су предстојали. То је садржина расправе г. Перићеве, коју смо у главним потезима овде изнели. Анстрахујући политичка уверења и симпатије г. Перића, које он оцењујући догађаје отворено казује, а о којима се, разуме се, може дискуговати и с којима се чпталац може не слагати, расправа ова има свој неоспорни значај, јер се у њој паучним методом третира једно од врло круиних уставо-правпих питања, те би је наши прОФесионални политичари требало с пажњом да прочитају. Др. Мом. Нинчић (јћег сЈеп ИеиИдеп 31ам1 с!ег део1одЈ8сИеп Кепп1шб Во$пЈепз ипсЈ с!ег Негседоута. Уоп I)г. РНесНчсћ На1гег. \\Теп 1904. С. 331—338 (1—8). На геолошком конгресу у Вечу држао је Д-р Кацер предавање о резултатима досадањих геолошких нспитивања Босне и Херцеговине. У њему има нових резултата о старости неких стена и о распрострањењу нојединих Формација. Босна и Херцеговина имају две старе геолошке области, око којих се групишу млађе Формације. Прву од тих областн чини наставак архајских и иалеозојских планина јужне и југозападне Србије, а другу шкриљасте планине средње Босне, које нду у правцу СЗ—ЈИ од хрватске границе, па прелазе у новопазарску област. Ове старе средишне области састављене су већим дедом од кристаластих, јако метаморфисаних шкриљаца, који у главном припадају карбону и пе-