Delo

Д Е Л 0 •286 своје намучене отаџбпне, Далмацпје, ск-оро „васкрслој Срб^јп", „с којом опа (његова отаџбпна) пма и да живп п да радн“. Са не мање ппјетета Томазео је ппсао п говорпоосрпском („илпрском") језику. Све ове односе Цар је лепо п оишпрпо пзнео, впше него што је о томе до сада код нас бпло познато, као п неслагање п размимоплажење 'Гомазеово са једнпм од највећпх сриских хуманиета — Досптејем Обрадовићем. Друго место у овој свесцп „Летоппса“ заузима впше библпографскп преглед пего паучна студпја: Хрватска лијепа књнжевпост у у почетку XX. впјека од Јована Храппловпћа, која је ваљда имала да покаже славном уреднпштву „Летоппеа“, како најновија реалистпчка стру.ја у „драмској нропзводњи", која тражн мотпве, грађу и тппове у савременом стварном жпвоту човечапства, значп декадепцију у овој врстп књпжевностп! Илп пешто друго, не мање смијешно, да је Иво кпез Војновпћ, нпсац „Психе“, „Еквиноција“ н „Дубровачке трнлогпје" по „народпостп“ — Хрват! Спрота „Матица Српска“, у место да сузбија свакп шовинизам, она га шта више потпомаже, на још у овом смислу л па овај пачпп! На трећем је месту прпноветка: „Газда Недељко", од Драгутина Ј. Илпјћа. У рубрпцп: „Књижевпост“ нма више мањих прнказа п бележака. Интересантна ,је ствар н да се одмах уочптп, да су, у овој свесцн парочито, белешке знатно одскочиле по свему од важније рубрике приказа, којих до душе једва мало мнње има од бележака. На крају је симпатпчан чланак од М. III. о Јовапу Лудвпгу Рунебергу, велпком класичном песппку фпнскога народа, којп се је од свих лепота у словепском свету највшпе одушевл>авао српскпм народнпм песмама, пз којпх је чак н неке своје мотпве узео. Песме и мисли. — Као што је некад Плппије Млађп казао за Рим, тако бп се исто могло рећп, да су п наши дапп (у Србпјп) „родилп многим млађпм песннцпма“, од којих су многп те ретке среће, да — сами себе п читају. Некп Адам, без сумње опет какав младић, штампао је на врло лепој хартпјп збпрку својпх „песама и мислп“. Међу песмама пма свакојакпх: попека чак и прилично лепа. али „мисли“ таман да одговарају мислима н философским иогледпма опога бпблијског човека. чпје је пме ппсац узео за свој псеудоним. II овај је покушај само још један малп доказ, да п најблагородппја бпљка не може датн плода, ако се дуго, систематски и брижљиво не — чува и негује. Књиге за народ. — Као издање „Матпце Српске“ пз задужбппе Петра Коњевпћа пзашао је II. део збирке народппх песама о Краљевпћу Марку, коју је „удеепо за парод п школу“ Тпхомнр Остојпћ. Вал.а забележптн, да н овај прпређпвач народпнх умотворппа, као п свп они, који су се јавпли п о с л е а и н р е В у к а, стоји у овоме нослу далеко иза Вука. II у овом издању српска народна посзпја је доста изгубила: успљепост п тежња за „дуљењем" и прошнрнвањем, певешто бпрање стпхова н нзраза п овде су заменилп опу класпчну природност и лакоћу, опу дивну једрипу н лепоту српске пародне поезије. Лнчне пптересе треба сузбпјатп, кад ,је у пнтању — општа штета. 0 књнгама за парод п какве опе треба да буду, што ,је почела да пздаје „Сри. Књпжевна Задруга-, говорпћемо засебно. Занон реда у историји. — Госп. Божа Кпежевпћ оштамнао ,је п засебпо