Delo

М У Ј А Г А 305 — Мичи се пасји законе!... II ти си ми Турчин... Зар на женски образ насрћете?... ГГу! Пу! — II пљуну два три пута на Муја. — Сад ако одапнем, ваљаћеш се у својрј пасјој крвп. Како то би нзненада, Мујо се спотаче и у мало не паде на земљу, поклецну мало, а преблијеђе вас као крпа. Није мого ни помислити, да ће се она мирна Петрија, која му је толико пута сазувала опанке и дочекивала на конак, кад је бивао и Јакша код куће, толико ражљутити, и на њега, „што иару измет чини“, толики зулум учинити. Прибра се мало за тренут, па поче усиљено да се смијеши, па мало дршћући изговори: — Ама Петрија, впди ти ње... Пћи ћу, вала пћи ћу... Нисам ни дошо да коме рз узимам... Па још блажије додаде: — Дајде ми ту пушку, јадна, не ћерај маскару са мном... — Каку маскару?... Зар си ти за маскаре погана ли балијоједна?... Попријо те онај љеб, што си га у овој кући изијо... Сад ћеш виђети што ће од тебе бити... Муја спопаде смртни страх, да већ немаде кад да се на лијепо насули с Петријом, него потеже да зграби пушку... — Вамо пушку, крмска шћери!... Па се залеће на Иетрпју и шчепа је за лијеву руку. Петрија таман да окине, па, ко да јој неко пришапта, досјети се нечему, па јој чисто нешто лакну... Није шала просути крв... Може због тога и кућа да се раскопа... Запе свом снагом, те се истрже, па полеће уза страну на брнјег, што бијаше изнад куће... Му.јо оста као укопан: „Шта ће садбити?... Ова је бели поманитала...“ Петрија, чим истрча на брпјег, испали пушку... Разлнјеже се пуцањ на све стране, а она викну колико је грло доносн: Ој ви царски људи, што сте ту доље у Омерагнном шљивању... Зар на ваше очн да једаи рсуз слабој женн узме образ ?... Кад то чу Мујо би му горе, него да је онај куршум њему сасула... Аман јараби, шта ли му је тада у иамет дошло?... Није знао шта ће од себе, бјежао би, а како ће без пушке?... Ирнђе мркову, све клецајући, одрнјеиш га н притеже му колане на врат на нос... Све му у памети опо, што она рече: „Ој ви царскп људи у Омерагином шљивању...“ Каки сад царски људп?... Ту га проби ледени зној... Да ннје мулазим, ја кајмекам, бинбаша?... Амап, аман!... Дело, књ. 31. 20