Delo

312 Д Е Л 0 Вала Виде, баш ми те бн мило виђети... т1оек си, била, и од чоека си... А знаш бели и сваки ред... Нема те лако међу Ришћанима, па повуче из чибука н узе филџан да ппје каву. Впдоје је знао за слабу страну Мујову, на му поче: — Фала ти Мујага, што тако збориш... А и ти си вала чоек ка’ мало ко... А достови смо одавпо, на треба један другоме ихтибар да учннимо. Треба Виде, треба... Ама свак не чинп тако... Ето, тп мене рече Мујага... ето, отнаде ли ти што од уста?... — Бог с тобом!... Па фала Богу, и јеси ага, ијеси прави анедан... Имаш свој ирад... Пмам шућур Богу, нисам никоме муктач... Ама, ето и овнје' нашије’, па све: Мујо, Мујо... 11а и ови ваши, кад ме ђе сретну: Како си Мујо? Сабаларлала Мујо!... Баш јутрос и онај Милинко, што је уљего у заптије, на и он диго нос... А вала-и-била Видоје, смркне ми се нешто.... А шта ћеш ето, неће пасји скот с миром, оће да уједе... А сће ли му што отпаст' од уста?... Видоје натеже из фртаља, па додаде: — Е, шта ћеш, Мујага, свпјет к'о свијет... А има данас вала погана свијета... - Деде Виде, насни још један, загриј се мало, вође је у меани ладовина, може се, а нисмо одавно овако ни проегленисали. — Не требаше чојче... Стид ме је вала од тебе, рече Видоје, а у себи као да мишљаше: „добро је добро!“ — Немој се наљутити, Мујага, рече Видоје, пошто донесе други фртаљ. — Чуј Видоја!... А како би' се ја на те наљутијо?... — Би ли ти једну, дина тп!... — Вала, ето вндиш и браду сам, бива, пуштијо... 0 д онда нисам окусијо... Би вала за твој атар... ама баш ме немој дирати... Знаш не подноси, видиш — па показа на чалму — а може неко избити на врата... Пеке, пеке Мујага... Ја онако, ковелим: удруштвује слађе, онда оде и која више. У том уђе Симо, касапин, људина једна ко и сваки касапин. Мујо се бијаше сагб, гледајући у чибук, те не виђе како Видоје маче оком на Сима. — Сабајрала Мујага, продера се Симо. Мујо иодиже главу и развуче: