Delo

ЦАРИНСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ II БУГАРСКЕ 319 између Србије и ЈЗугарске био је до сада, апсолутно и рела* тивно, веома слаб. За последњих 10 година (1893—1902), наш извоз у Бугарску само је једне године, по вредности, прешао 1 милион динара (1899:1,045.604 динара), а силазио .је и испод 600.000 динара (1895 : 532.975 дин.). Према укупном извозу највећи му је удео био 1.75%, (1897 год.), а био је мањи од 1% (1901 :0.92%; 1900:0.94%). С увозом је још горе. У истом периоду, ако не узмемо у рачун једну посве изузетну годину (1898), када је вредност увезепог кукуруза прешла 1 милион динара (1,090.716), а кукуруз се других година у опште ни.је ни увозио, увоз из Бугарске дошао је једпе године до 645.694 дин. (1897), док је пначе био стално мањи од 300.000 дин., а једном је пао испод 100.000 дин. (1893 : 91.173 д.)1 Према укупном увозу находио се пзмеђу 0.22% (1893 год.) и 1.43% (1897 г.) 'Истина је, да размена робе између ^рбије и Бугарске, обе земље аграрне производње, неће никад битп особпто жива, пошто у главном имају исте предмете једна другој да понуде. Нама тек изузетно може затребати бугарско жнто, стока илп други који производ њпхове пољске прнвреде, пошто нх н сами нмамо да нам претичу за извоз. Нсти је случај и с Бугарском. Алн је опет не-сумњнво, да би веће олакшице прп прелазу граннце повољно утицале на развитак досадашњег промета. Тако је п после уговора од 1897 год., у којем су предвиђене ннске царпне за све 1 21 Према подацпма које је Кир. Г. Поповп прпкупно н објавпо у оргапу Бугарског економског друштва (Сппсанпе на бвлгарското пкономпческо дружество, књ. 9—10, год 1902, чланак: „Сравпптелепњ Преглед в на вт.ншната тЂрговии на Ромунпн, Гврцил, Ст.рбнн и Бт.лгарпн" стр. 588—9) Бугарска за Србпју по вредпостп увоза долази тек па десето место са, просечпо годпшње, 0 9° о целокупног српског увоза (после Аустро-Угарске — 56-8° о, Немачке — 12-2°’о, Енглеске — 10’8°/о, Турске — 4‘8%, Америке—3 3%, Румупнје—2 7° о, Француске — 2-1%, Италије— Г9% н Русије — Г5°/о), а по пзвозу на нето место п одпоси Г3% целокуппог српског пзвоза (после Аустро-Угарске — 87 4" о. Немачке — 5%, Турске — :Г8% и Румуннје — Г5%). По пстпм иодацима и за нсти период (1891—900) Србнја за Бугарску по вредности увоза долазп тек на десето место са, просечно годпшње. ГЗ° о, целокунног бугарског увоза (носле Аустро-Угарске — 32*6%. Енглеске 22-2%, Турске — 1Г9%, Немачке — 11*7%, Руспје — 5° о, Француске — 4 8%, Пталпје — 3-2%, Белгије — 2 6% п Румунпје — 2 6%), а но пзвозу псто тако па десето место са 0 4% целокупног бутарског пзвоза (иосле Турске — 27*6° о, Енглеске — 19'7%, Француске — 16-3%, Немачке— 13*7%. Белгпје —5*9%, Аустро-Угарске — 5'6%. Нталпје — 21%. Грчке — 1% п Румунпје — 1%) 2 Пзузетпе. 1898 године, пзнео је 1,525.514 дин., илп 314° о.