Delo

32 2 Д Е Л 0 мачко бродарско друштво (Бемате — 1лше) прима нарочиту субвенцнју од бугарске владе, да редовно шиље своје бродове у Бургас и Варну. Таквом везом моглп бисмо се и ми користнти, по потребп уз потпору српске владе, и то не на штету бугарских нзвозннка, пошто бн друштво, услед већег саобраћаја, нмало рачуна да попусти на подвозној цени. А треба бити трговац иа знати, шта значн у. трговинн ићи већ спремљеним путовпма, користпти се већ постигнутим везама. Осим тога, у привредној заједници и ми и Бугарп показали бисмо више успеха у раду на потпунијем развитку наше народне привреде. Тада би нам лакше било прећи на вишн привреднн ступањ. Једни и други упињемо се да створимо нндустрију у земљи: да своје сировине сами прерађујемо и да најважније потребе своје, на пр. у оделу, подмирујемо домаћим израдама. Ти папори нису дали до сада никаквих особитих резултата. Главни узрок био је у оскудици пајпотребнијих елемената за стварање индустрнје. Капитала је мало, радна снага, умна и физична, недовољна је и по квалитету и по квантитету, потрошачка област скучена. А кад би капптали и радне снаге којима оба народа располажу били удружени, кад би обе земље Турска . , . . 20,136.000 динара Енглеска . . . 14,397,000 V Француска . . . 11,928.000 91 Немачка .... 10,014.000 И Белгија .... 4,289.000 п Ауетро-Угарска . 4,061.000 99 Италија .... 1,534.000 г Грчка 765.000 99 Румунија . . . 734.400 91 Србија . . . 300.000 91 II Т. д. е представЈва сасвим другу слику: Аустро-Угарска . 48,800.000 99 Немачка .... 2,571.000 91 Турска .... 2,060.090 Румупија . . . 801.000 99 Бугарска . . . 718.000 99 Фрапцуска . . . 327.000 99 • Швајцарска . . 36.000 г> Белгија .... 18.000 у* и т. д, (Кнр. Г. Поиош.. Сравнптелен Б Прегледт., итд. стр 588—О).