Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфНЈЛ 421 и ако су од камена и 1 м. дебели, особито западпи и јужни, местимице су се обрушили и пренули у многе вертикалне нукотине. Врло је пнтересантна иојава поред северног зида: оп је у хоризонталном иравцу најпре померен Ј-у за б—1б см., па је онда утонуо у дубину око 20 см. Земљотрес се осетио и произвео значајне поремећаје на изворима бање испод Лангазе. Кретање алувијалног трошног наноса учинило је да су се прошириле термалне нукотине, и дуж њих је вода иочела избијати у толикој количини и тако спажно, да се пбд у хамаму проломио на три места, басен прелио и вода се разливала око хамама. Температура се терме повисила за 1° С. ' У Солуну је такође трус произвео много гатете, трајао је 1б до 20", правца С-Ј или ССИ-ЈЈЗ. Највећу је штету причнпио кућама поред морске обале (нарочито талијанској болници, која је од врло слабог материјала), чему је узрок њнхова несолндна основа (плитки темељи), танки зидови и по неколико сиратова.1 Значајни иоремећаји на терми код Бањског под Беласицом у Струмичиној долини, за које је дознао проф. Хернес нз једног до сад непотврђеног извештаја, иаводе га на мисао да се 310**Шпе даје продужитп и од Дојрана до Бањског (преко Беласице). Сем солунске околине, земљотрес је био јак и у долини Вардара, поглавито између Ђевђелије и сгрумнчке станице, а изгледа да се овом приликом новећала температура нагоричке бање. Слабијих потреса ирс и после овога труса било је много: у Маденохорији у априлу су била два лакша потреса, после у Ђевезни и Дојрану у мају, најпосле у Солуну н Ђувезнн почетком јуна неколико једва приметних, а на сам дан главнога земљотреса бнла су нретходно два лака: један врло слаб у 11 ћ 2б' а. т., другн мало јачи у I ћ 20' р. т., а после главнога труса за неколико дана они су врло често следовали, изгледало је да земљнште непрестано дрхти. Њихови су се одјеци, из почстка неколико пута дневно, после ређе н рсђе, осећалн чак и у зиму исте године. - Карактеристичиа је ирта 1 21 Види посматрања у Солуну у нзвештају г Јанковнћа. > опште ирн нзлагању садржипе ове Хернесове књнге, мп смо н.шосили само оно што је пајглавније, а од детаља номињали смо већнпом само оно. што нцје нзпего у извештају г. Јапковнћа. Зато обра!тмо пажњу на тај нзвеит\ј. 2 0 овим трусовнма наппсао .је г. В. Иетковнћ нзвештај под насловом: 0 трусовпма у Солупу од 15. септемора 1902. год. <|ва,ј навештај штампан је у Делу ев. за јулп прошле годпне.