Delo

‘278 Д Е Л 0 и иосуђу, к.ао и по томе, што су позн.ате вароши онога времена посталс у плодним равницама (Тпрену Аргосу, Орхамен у Беотији) види се, да је занимање било п земљорадља и воћарство. Моред јечма у овој се периоди јавља пгаеница (у Беотији). У шуми и близу насељсних места било је днвпе лозе, јагоде, жбуновитог воћа, крушке, којој је (по К. Косћ-у) отаџбина Балканско Полуострво. 0 томе писац говори и па оспову Омирових песама, Хезиода, проиалазака на Копајскоме Језеру и др. — Ивичне су области на Пиндову Полуострву без сумље биле насељене ире доласка индогерманских нлемена. Није сигурно, да ли су на њему постигли значај Лелези, које су доцпије покорили Кари, народ сличнога порекла као и старији народи унутрашње Мале Азије. Они су стаповали већипом на острвима, а беху се у ово доба учрстили на поЈединим приморским местима. За овим писац говори о развитку и распрострањењу микенске културе, за чије се посиоце не може без приговора рећи, да су били индогерманскога норекла. Око 1100 г. прс Хр. пропада микенска култура. Снажпа и ако не брзо свршена „дорска сеоба“ — освајачки покрет тесалијскојелинских племена са с. па ј. — иотресла је и срушила дотадашњи развигак: Микена пада, а Аргос постаје најугледнија варош Грка у Омирово доба (ире 900 г.). У различним деловима земље наста нокрет, мешавипа племеиа и гушћа насељеност. — За овим писац говори о природним процесима, који су у иреисторијско доба мењалн изглед земље, ма да о њима нема писмених доказа, а ио томе о положају Грчке, нагласивши како је био различаи у њеним различним деловима. На Балкапскоме Полуострву, како га нисац схвата, прва периода траје од прилике до 700 г. пре Хр. То је доба природних народа. У овоме делу Иолуострва у почетним временима климаје била влажна и хладна, чему је узрок: његов северннји ноложај, раснрострањење многих планинских била всће внсине, летњс кише у већини земаља и ранија глацијација нарочнто на западу. Због тога је земља у већој мери но па југу била обрасла шумом, нарочџто нланине и њихове стране, а низине су биле иод бујном травом и зељастим биљкама. Од 294 врсте биљака високих плапина 203 се рачунају као епдемичне, а остале су са Алиа и Пиндова Нолуострва. Тако је индогерманским народима, који се доселише па Полуострво, лако било настанити се у овакој земљи, јер су без сумње н сејање позеавали (еека источна трачанска илемена правила су ииће од јечма, проса и др.), ма да су живели ноглавито од лова. и сточарства. Јаке су зпме чиниле да су храну осигуравали нродуктима земље. Таквим радом, који јс био у мањем обпму п вршио се полагано, измснио се изглед