Delo

Д Е Л 0 286 што ое од једнога иаметног и здравог литерарног саетава очекује. Извештачепост у осећању, која нде до апсурдностн. дозлогрдело фразнрање, .једпнствепа пеирпродност н успљепост, одсуство сваке <тварностп н друге неоиростпве мапе главне су одлпке ове мале књпжпце, због чије цпркулације по читалачкој нублпцп ми најпекреније жалнмо. Ако се ,је хтело (што јако изгледа) имптнратп Гетеову „Вертеру. грдпо је нисац ових фраза погреишо, јер Гете није ониеао каквог болесног и занешепог појединца већ чптаво једно доба. А пашн су данп бар тако мало „вертерскп“! 'Га то увиђају и онп. који пе желе да начпне преврат у кљпжевпости. те да се па тај начнн обеемрте. НАУКА Стогодишњнца српскога устанка. Као што с.мо у своје време већ саопштплп Српска Краљевска Академија Наука узела .је и сама впдног учешћа у прослави Стогодпшњпце Устанка. 7. септ. прошле годпие Академија је одржала свој сввчани скуп, „на коме .је борцпма за то свето дело указано прпзнање тпме, штојесакадемске впсине пзнет и оцењеп догађај ослобо1јења“. На томе скупу од стране Академпје говорпо ,је о томе велнком п значајиом догађају њен редовпн члан и проф. Велпке Школе г. Л<уба Јоваповић. Сад је у засебпом академијнном издању штампан тај говор госп. Јовановића. И ако гозорппк — „писац задржава ираво да овај састав, цеоЈплп у појединостима доцнпје објћви посведочавајући своја тврђења п иодатке разлозама, пзворима и стручном лнтературом", ппак се о овоме раду с нуним иравом може говорнтп колпко Због тога што се у њему претреса једпо од пајзпачајнијих питања пз српеке нроштостн. толико а још п више зато што ,је иисац успео да потпуно објасни једап пдеолошкп фактор, којп је са осталим прпмарним и секупдарним факторима пзазвао ово највелпчанственпје дело српског народа пз његове прошлостп. Наиме госп. Јоваповпћ .је потпуно успео да објаенп нацпоиално-полптпчке тежње срп. народа у првом Устанку. које су имале претежап значај за све време жегова трајања. Народне традпције, монумептални остацп из старипе, сплни ирилив срнског жпвља пз свих српскпх крајева пре Устанка и за време његово у ондашњп Београдскп пашалук, нациопална већ. православна вера и др. добили су достојно место у овоме Јовавовпћеву раду. Поред тога леп и пзразпт. врло често поетскп, стпл којнм је овај пригодан п научан рад израђен чпне још п впше да он треба да нађе чпталаца п у пшрпм слојевима српског парода. Српска књнжевност од велике сеобе до Доситеја Обрадовића. — Проф. Тпх. Остојић штампао је нод овимпменом у Ср. Карловцима овај део своје исторпје српеке књпжевностн. Поред прпступа, у коме писац говорп о: расцепкаиостп паше књижевности до XVIII. в., значају тога века п почетку књижевног рада код православних Срба, ова мала али добра књпга подељепа .је у два одељка. У ирвом: књижевни ])ад православппх С р б а у К а р л о в а ч к о ј М и т р о п олн.јп говорп он: о тамошњпм ирпликама до Велнке Сеобе: о Волпкој Сеоби под иатрп.јархом Арсеппјем Црпојевпћем: о прпвилегијама п даљој судбпнн српскога парода: о зпачају сеобе за иросвету, школама, књижевностп (црквеној, богословској, школској и исторнјској); о почецима књижевне поезије; о драмп Емапупла Козачппског и почетку иерпјодичпе књп-