Delo

ЖУТА ОПАСНОСТ :и.') Китајци су опасни западњацима са својега сиромаштва, а западњаци су постали опасни Китајцима због својега богаства. Е сада бирајте између Маркса и Ниче-а, између глади и жудње за имањем, очајања и неодољивога пагона... У истини, ако постоји нека китајска опасност, она се ни у чем не разликује од европске опасности, на коју је у Китају скренуо пажњу покојни Велики Канцелар Јонг-лу, којега су наши дипломати, борећи се с душом, потказали као злочиначког противника свему што је туђе. То .је економска опасност која се наставља, не, као што мисле соцналисти, под притпском неиосредних потреба (сиромаштва), него, напротив, нод утицајем некога неодољивога нагона, а овај се исиољава у радњи коју ја, без дугога предомишљања, могу назвати спортом. Економски спорт употребљава као оруђе капитал, било материјални, у облику готовога новца, било морални, у облику кредита. А што се „жута опасност“, која дакле није ништа друго до борба око добпти, до сада у опсенарскпм облицима јављала у глави њених потказивача, разлог је томе, без икакве сумње, тај што се сметнуло с ума да Китајци располажу таквим оруђем, које је усавршено до највпшега стуиња, и којим се служе са дивљења достојном умешношћу, смелошћу н тачношћу. Ки^ајско богаство нема у ствари ннкакве слпчности са евронским каппталима, мада спољашње показивање његове уиотребе често пута изгледа истоветно са западним раскошем. Човек мисли да виђа у Китају врло богате људе, који жнве као н богати Европљани. Али се веома ретко дешава да су такви људи одиста соиственици својега блага. Такви се изузецн тичу само чиновника. Китајско се друштво, с гледишта прнвредиих средстава, дели у две категорије индивидуа, које се међу собом друкчије разликују него у нас. С једне је стране сталеж пропзвођачкн, а с друге сталеж готовански. Овај се последњн доста тачно поклапа са сталежем чиновничким. Чиновници жнве од мале плате која се несразмерно повећава приходима добнвеним непосредно од сваког грађанина, кад год бп овај затражио какву услугу од представиика државе. Такву систему су назвалн режимом корупције, алп то је погрешно. Китајска држава не може се упоредити с нашим полптичким уређењнма. Кптајско чпновнпштво нп у чем не.ма слнчностп с нашпм. Кптајска држава ннје нншта друго до скуп малих, потпуно аутономннх уређења. Самоуирава