Delo

Д Е Л 0 350 Пма дакле, тако рећи, неко материјално моран>е које човека гони да одржава економску солидарност. Ово је морање у гоку времена постало неприметно, јер спољашње присиљавање, вечито понављано, постане најзад нрисиљавање морално. Ово морално нрисиљавање управља разменом, чак и међу нојединцима, који немају ннкаквог другог средства за ступање у везу. Његова се сила устостручавала у средшш сарадничких удружења, где се цело привредно биће чланова налази солидаризовано. Могло бп се готово сматрати као поуздано да баш то морално присиљавање п бојазан да се човек о њега не огреши, чнни психолошки нрпнцип удружења, Есконтовање радне снаге појединца допушта ризик који лежи у природи човековој, макар то био н могућни случај болести и преране смрти. Есконтовање радне снаге каквог огромног скуиа појединаца не донушта никакав ризик. Сваки од појединаца, који је у њему члан, потпуно је заштићен од нривредних недаћа којима је појединац изложен. Па и код нас је већ тако, бар донекле, ма да сваки западњак живи, у економском смислу, само на основу онога што има, а не на основу онога што уме. Лако је дакле појмити крајњу пробитачност н ансолутну потребност удруживања у неком економском свету, где човек нпје оно што има, него оно што му други прпзнају као способности. Сарадничка асоциацпја зајемчава поједннцу правилно есконтовање његових способности. То је њена права друштвена улога у Китају. То је и разлог зашто се друштвено уређење Китаја мора сматрати као апсолутно боље од нашега. Сарадња ствара то чудо да, пре свега, оному који би у нас био бескућник, даје морални положај сопственика и могућност да свој капитал у сиособностима да на нриплод; он живи од својега рада, а не од трговања са својом животном снагом, која плату прави „премијом лености и глупости‘\ као што ми једнога дана рече уиравник некога китајскога друштва. Сем тога, у самој сарадњн сваки се члан, поред тога што ужива ово првобитно ј е м с т в о према сполжшњем свету, може надати и тој срећи да својом сопственом снагом достигне врхунац економске хијерархије. Он може ступити у удружење не доносећи ничега другога сем својега моралнога кредита. Он ће радити, а његов део од добити употребиће се најпре на отплату дуга који је начннио живећи одмах у ночетку о трошку друштвеном. Доцније ти удели