Delo

ЈОСНП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 391 вићев Словник умјетника — својпм умјетницима, само је штета, да смо у старини радили више за друге него лн за себе. Штросмајер је у умјетности први почео мислити на свој народ, па је својом галеријом створио услове, темеље садашњега нашега умјетннчкога рада. Индиректну је побуду за то добио у тестаменту, што му га је намро бивши ђаковски владика Куковић. Штросмајер се није жацао признатн хвале оному, који му је што казао и добро учпнио. Кад је 1882. год. била посвећивала ђаковачка зборна црква, Штросмајер је јавно у цркви пред свнм својим бројним гостовима захваљивао покојному владицн Јосппу Ктковнћу, што га је препоручио бану Јелачићу за свога наследника на епископској столпци у Ђакову. Сјетио се већ старац Штросмајер препоруке Куковићеве, нека га не нушта да дуго лежи у тамној и влажној гробници, већ нека градп нову цркву, гдје ће владике наћи достојно мјесто за своје кости. II Штросмајер је послушао, што му је намрто, па је у првнм својим владичанским годинама хтио да се одужи пријатаљу. Млади владика Штросмајер прнмившн нацрте за градњу стоне цркве не ће да подузме посао: ваља свијета видјети, ваља упознати умјетност, ваља разгледатн цркве у широкоме свијету — онда се дати на посао. II он обађе Чешку, Њемачку и Италију, да се упозна са уметношћу, да прикупи за свој дом днвних радова старијнх и новијих умјетника, да прибере у једну цјелпну хармоније нз столећа — па да сам онда ствара храм, који ће моћи и за стољећа проносити глас маленога Ђакова и великога Штросмајера. Слике се за потоњу галерију прикупљају, а план за градњу цркве дозријева. Од 1853—1866. год. Штросмајер сакупља и смишља, снује и брнне се за умјетност, којој ће на једној страни, у Загребу, бити гласница галерија слика, а *на другој страни, у маленоме Ђакову, биокупска црква. Није моја задаћа, да говорим о тим споменицима великога духа владнчнна — о томе су већ написане красне књпге — већ желим, да сриском читаоцу н код оснпвања катедралне цркве само у кратко истакнем мисли Штросмајерове, које су се за градње те цркве кроз шеснаест годнна хрватскоме Мецени надавале. Ко је само један пут разгледао ђаковачку цркву, па кад к томе знаде, да је Штросмајер сам замишљао п стварао тај дивни споменнк, томе ће величина духа владнчина бити још далеко већа, него ли бн.је могао иу најзаносннјем панегирику