Delo

Д Е Л 0 99 месту, на ком треба да је најживље. Осећаше некакав стид у себи, да ко не дозна за његову напаст у канцеларији, те да се његов пад не чује на све стране. Он убрза. А брзајући и мисли убрзаше, осећаји се разлише, те му се чнњаше, да му се прса тресу. Отпоче неко самопоуздање опет да се појављује, затим нека вера и он се чуђаше себи зашто није према ономе строжији био, зашто му није подвикнуо, већ му је дао маха, да мисли, о њему као о последњој кукавици? Зашто није загрмио, треснуо ногом... и њему дође криво, наљути се сам на себе, па му дође да се врати и да надокнади то. Све већма га обузимаше јед; јед на њих, јед на себе, и то се двоје помешало, па се начинила збрка, и он се подаваше овој збрци која га уздизаше на његово право место, на висину о којој он тако грозничаво сања. Њему је та висина потребна, не само зато, што ће он моћи с ње да заповеда, већ више због тога, што неће моћи бити понижен, као што је био. Кад уђе у кућу, он сав савладан овим мислима, као да хтеде прве одушке њима да да, да изврши покушај, који ће после привести у дело, он се развика: — Све ђубре!.. Само ђубре!.. Као да у овој кући не жпве људи, већ стока!.. —па отпоче да завирује у сваки ћошак, а све виче и псује, те му жена истрча и упита га шта тражи. — Како: шта тражим?!.. Зашто ме резилиш? ...Зашто ти дајем новац?.. Зато ли губим здравље?.. Да немам где да дођем, честито да седнем, да се одморим ?!.. Зашто не чистиш ово ђубре ?!.. Зашто ?.. А она оборила главу на ћути. Он је одмери сву, па презриво настави: — II ти си чнновничка, господска жена?.. Ти?!.. ђубретарка си ти!.. Циганка си ти!.. Ниси ти чиновничка жена!.. Што си прљава тако?.. Толике ти наре дајем за хаљине, па куд су ти? — Пијеш ли, шта ли чиниш с њима?... Па је укочено гледа, а она ћути, ништа не одаје од себе, само га сумњиво гледа и чуди се шта му је, кад то све до сад он ннкад видео није, а било је и више ђубрета у авлији н она још траљавија. Лице јој беше прљаво од дима и иепела, хаљине масне; боса а чуиава, са цигаром у руци, те он гледајући је настави још бешње: — Зар таку да те гледам, као роснију? II ти ћеш да ми дочекаш другарске, господске жене? Све ме питају, кад ће да