Delo

X Р 0 Н II К А 131 Један кадендарскн проЈекат Познато је да се време мери поред других споредппх овим главним јединицама: 1. годином, а то је време потребно земљи да се обрне једном око сунца и 2. даном, временом које употреби земља да се обрне један пут око своје осовине. Те су једннице тако карактеристичке периодним понављањем природних појава, да се намећу и против наше воље за јединице мере и ни једна од њих не може се занемарити нити заменнти другом којом вештачком јединицом. Међу тим те две природне јединице једна од друге су независне и — што је најгоре — нису самерљиве једна другом, те се не могу једна другом тачно измерити, јер док се земља обрне један пут око сунца, она се обрне око своје осовине нешто више од 365 пута. То значи да година (тропска) има 365 дана 5 сати 48' 46,"08... или 365, 2422... дана, т. ј. да година има један несрачуњљив (ирационалан) број дана, који се може само приблпжно тачно, до на неколико децимала тачно, израчунати. С тога је и немогућно удесити тачан календар. Наш, т. зв. јулијански (по Јулију Цезару, за чије је владе утврђен) узима да година има 365,25 = 865 хи дана, те додаје свакој четвртој години по један дан (преступна година). Католички, т. зв. грегорнјански (по папи Григорију VII, по чијој је наредби уведен у живот) узима да је година мања однаше тестога неке наше преступне године узима као просте, те је с тога католички календар одмакао од нашег до сад за 13 дана, али се и он разликује од правог календара, те и њега треба поправљати. У последње време ово је питање стављено на дневниред и многи су пројекти изнесенп за поправку календара, међу којима је и један из Србије, г. Максима Трпковића, професора. Мп овде пзносимо други, наш, који је бно пролетос пред француским астрономским друштвом и нотиран у ВиПеИп-у тога друштва у свесци за април ове године. Тај се пројекат састоји у овоме: Узимајући да година има 365,2422 дана тачно, без петога и даљих децимала, календар се може за 10000 годипа без по9 *