Delo

204 Д Е Л 0 од пресудног значаја.1 Така сасвпм противна мишљења о значењу песничке делатности Пушкинове падају тим већма у очи, што је јасност и разговетност песникових творевина очигледна. Пушкин је певао и своје творевине штампао више од двадесет годнна; његов се таленат логички развијао према природи његова карактера; о њему постоји веома драгоцен биографски материјал; његова врло поучна писма, дневници, забелешке — па расположењу су литерарној крптици и књижевној историји већ неколико деценија, тако, да ни у ком ногледу не може бити тешко одредити његову песничку индпвидуалпост, апсолутну и релативпу вредност његовпх творевипа. Но нај* обилатија и најважнија грађа за то лежи у сампм његовим песннчким творевннама, у којима је лични моменат свагда у највећој мерн заступљеп.. Као правн лиричар, Пушкпн је свагда, кад год је што стварао, полазио од своје сонствене личности, услед чега су његове творевине, а нарочито његова лирика, најбољи и најпоузданпји податцп и за његову биографију, и за опредељење његовог личног и књижевничког карактера. У повеликом броју својих песмотвора, својих писама и прозапчних састава, говорио је Пушкин о бићу и задатцима поезије уопште и своје поезије нарочито, тако да се данас могу тачно знати песникови назори у том погледу, те се нејасна и спорпа места његових творевипа могу објаснити без великих тешкоћа. На основу свега тога не може бити говора о каквнм несавладљивим сметњама да се изближе одреде односи, који постоје између Пушкинове поетпчке делатности и литературе, која је дошла после њега. Тај је посао још парочито одлакшан тиме, што је садржина руске лепе књшкевности после Пушкина сва прожета једним и једноликим, хомогеним духом, па како и Пушкинова дела, као што ћемо ннже видети, имају своју јасно оцртану, одређену уметничку и садржајну физиономију, то се сличност или несличност, која постоји између Пушкинових дела и по1У том се смислу о Пушкипу говори, међу осталим, у овпм новпјпм делима: Д. С. Мережковскш: „А. С. ПушкпнЂ. Характерпстпка" у зборппку: „Фплософсшл течешн русскоГг поззш“. Спб. 1899. Изд. второе. Стр. 40, 75—76. П. Д. ВоборнкпнЂ: Европеискш романЂ вђ XIX стол. I кн. РоманЂ на западК за двК трети вФка. Спб. 1900 стр. 557. Г. В. Александровскш: Чтешн по новћишеН русск. лптературК. Внп. I. ШевЂ, 1903. Л. МелвшппЂ: Очеркп русскои поззш. Спб. 1904, стр. 5—90 („П^ћвецЂ гуманноЛ красотвГ').