Delo

ВИЗДНТЦЈСКА УМЕТНОСТ (НАСТАВАК) II Дубок историјски процес распада римске империје, који је на једној страпи окончан пропашћу западнога, а на другој заснивањем источнога римског царства — био је, сасвим нриродно, судбоносан и по уметност. С премештајем престонице са Запада на Босфор, које је извршено под Констаптином 328. или 329. год., пресељено је и тежиште римског царства на Исток. На тај је начин не само политичком, већ и културпом, животу одређен нов правац. Константинова генерација билаје још донекле у стању. да у Новом Риму остане на културно-уметничком пољу верна прошлости и да бар за врема свога битисања обезбеди колико-толико преимућство оним уметничким типовима и облицима, који је окружаваху у староме Риму и који јој се као неодољива успомена наметаху и у новом завичају. Отуда су све цркве, које је Константин подигао са својом побожном мајком Јелеиом у Цариграду и другим градовима на Истоку (Јерусалиму, Витлејему и т. д.), још увек по плану старо-хришћанских василика, и само у толико под утицајем источњачким што су појединп делови раскошније и више искићени. Па и сам Цариград, као варош, јако је личио за владе Константинове на Рим. Као овај, тако се и Цариград простирао на седам брежуљака и делио на четрнаест квартова, а имао је и свој капитол. Велики форум, познат под именом Аугустеона, беше такође чувен. Широки тремови (портици) с много-