Delo

X Р 0 Н II К А 273 У чисто пољопривредпу жнвипу убраја: кокоиг, ћурку, гуску и пловку, али не и све сојсве и одлике од њих, всК само опе, које се одликују добрим несивом, брзим норастом и круппоКом. Негу живине сматра као најглавнији и битпи услов за пораст и напредоваље наше живине, у чему наша кокош јако оскудева. Због слабе неге она и јесте ситна и кржљава, мало носи јаја, рђаво леже и води пилиће, али се својом издржљивошћу одликује од свију страних сојева, те је врло ногодна за укрштање, Укршена с другим сојевима даје одличап подмладак. Од страних кокошака, које се гаје по нашим живннарницима, а подеспе за укрштање с нашом кокоши, помиње на првоме месту „Црну аидалускињу" или „Минарку“, која се одликује најкрупнијим јајима, миогобројним и другим несивом (до 220 годишње). Препоручује „Талијанку* као добру иосиљу, а нарочпто „Хамбуржанку,“ јер снесе годишње до 230 јаја. „Худанку“ сматра као најподеспију за укрштање, јер је издржљива као и наша кокош, а и пилићи јој се лако подижу и врло брзо развијају, а, за тим и „Крев-керку,“ која се одликује пуним, сочним и врло укусним месом, а и тиме, што се одличпо и брзо гоји, само је рђава лежиља. Осим наведених помиње пунокрвну „Ла-флешапку“, „Л.ангшанку“, названу због своје крупноће „Краљицом кокошака“ и „Плимес-рок,“ а од мелеза „Мехелиску кокош“, иВијандоту“, и „Орпингтонку“, које су такође погодне за укрштаље с нашом кокоши, јер дају опет одличне мелезе, који се разликују од својих родитеља тиме, што носе ситнија и бројио мање јаја. Као пајсигурнију лежиљу и најиоузданију водиљу сматра „Колннку“ и „Браманку, али нису добре носиље, ма дасуимијаја доста ситна, а као најлепшу међу кокошкама „Падованку", јер се одликује прекрасном ћубом и господским и всличантсвеним држањем. На стр. 8—29. описао је све папред побројане стране кокошке по свима њиховим особинама, а парочнто у погледу њихове иривредности, чиме је дао могућности нривредницима, да се с њиме упознају и себи изберу врсту и сој, коју желе да гаје. Кориспо је „под линијом“ упозорио привредпике и на живипарнике, где се ове стране кокошке код нас гаје, како бп могли да набаве њихова јаја и насаде нашу кокош. Излагањем прпвреднпх особипа у овој својој поуци не да пољопривредницима да лутају у избору соја за укрштање своје живине јер, као што и сам напомиње, „од избора петла и кокошке зависи корист пли штета у живинарству*. Осим овога обраћа пажњу и на Дело књ. 36. 18