Delo

278 Д Е л 0 вања као и раније научне ресултате из ове области те ће стручњацп у њој вероватно наћи и нових научнпх ресултата, до којих је он марљивпм радом дошао. Историја ФилосоФије. — Др. Ото Сибер штампао је ове годпне у Лангенсалци (Немачка): Еш киггег Аћпзз бег Оезећ1сћ1;е с!ег РћПозорМе, којој је главна сврха да укратко, јасно и разговетно пружи читаоцима „оно што сваки образован човек мора знати из псторије философије". После кратког излагања о задатку и методи псторпје философпје, литератури, почетку и подели ове науке писац је приступио врло збијеном и јасном излагању философских школа п система У п р в о м главном одељку: г р ч к а и рпмска фплософија говорп о свима грчким философима од Анаксагоре па до неоплатонаца, истичући свуда п проблеме, којима су се поједипп бавили п начин на који су ове решавали. Други главни део обухвата хришћанску средњевековну философију (патристпка, схоластичарп п ирелаз преко хуманизма п природнпх наука новијој филосоФпјп). Трећп главнп део: новија философијадо почетка 19. столећа почпње са Баконом Веруламскпм а завршује са Хегеловом философијом (Картезијус, Спиноза, Хобес, ЛокеЛајбнпц, Кант, Хербарт, Фпхте, Шлегел, Шелинг). У четвртом главном одељку: филосифпја после смрти Хегелове историјски пропраћа фплософску мисао и њене носпоце и представнике од Штрауса п Лудвика Фајербаха до данас. На крају се налази леп речнпк најважннјпх философскпх пзраза п термпна као п регистар имена. Књига Сибертова је израђена мар љиво и врло прегледно, тако да своме постављеном циљу потпуно одговара. Он је успео да све најглавније ствари изнесе на 318 страна, с тога ми ову књпгу препоручујемо свима онима који се желе упознати са Исторпјом фплософије а владају немачкпм језиком. Нарочито почетницпма може врло добро послужити као један од најбољих увода у пзучавање Историје философије. У Београду се може добити у књижарп Цвијановића. Споменица „Опште Радничког Друштва“. — На лепој хартији и у прплично укусном издању издало је ово друштво свеју Споменицу (24. авг. 1881.—20. јула 1905. год.), у којој .је изнета псторпја његова постапка, правпла о његову задатку, разни рачупи и многобројна имена његових најразлпчнијих чланова за цело ово време. Наоред се налазе неколико слика оснпвача, управног и надзорног одбора и домаћина. Нсторија друштвенога рада је изнета и сувише прпгодно, тако да врло мало одговара правој пстини. Поред осталога држимо да је требало бар поменути и све опе многобројне славе п преславе, које је друштво за ових двајестак година променнло као и све своје ппске и „високе“ заштптнике. Споменица има 205 страна и стаје ? дин. Др. В. Суботић, — трц предавања (I судска психпјатрија — II прогресивна парализа — III Русаље). Београд, Држ. Штамп. 1905., 8°, стр. 100 и 4 слике (читано на I конгресу српских лекара и прпродњака). Ђорђе Мелентијевић, — Два предавања: I Угрон п апт у Грљпшту и голт у Леновцу. II Новпне за геологију Вршке Чуке. Београд, Државна Штамп, 1905., 8°, стр. 11 (читано на I конгресу српских лекара и нрпродњака ).