Delo

376 Д Е Л 0 чају, рутини, само зато, што се ту радило пре десет, двадесет и сто година. Оног полета, оне неуморне енергије која је основа трговини, индустрији и у опште градским пословима, овде није било ни трага. „Кад не бих ничега више донео овом мртвилу — мислио је Полањецки — и то бп било овде доста, јер тога сасвим овде нема. А ја сем тога имам новаца и бар толико разума да напред знам да ништа не знам, а друго зпам да се треба учити и питати.“ Сећао се још из свога бављења у Белгији да и тамо дух људски и напон воље више значи и од нај.јачих махина. А у том је погледу рачунао на себе — и то с правом. Осећао је да је истрајан и енергичан. Све чега се он дотле лаћао, хтело не хтело морало је ићп. Осећао је сем тога још и то да у пословима нема главу фантастичну, него чисто рачунску, и захваљујући томе осећању, не само да се није нзгубио видећи ову запуштеност, него је баш у том налазио подстрека. То мртвило, та занемареност, та енерппа, тај дремеж као да су га изазивали, и он је бацајући поглед унаоколо говорио без мало не утешно: „Врло добро! Овде да се опробамоА И хтео је пошто по то да онроба. Овај први нреглед и размншљање нису му покварили расположење, али су му одузели доста времена. Погледа на часовник и виде да им ваља одмах поћи, ако хоће да су нре службе у Вонтору, да им ваља одмах ићи. Нареди да се преже, врати се кућн и закуца на Марнннна врата. — Госпођо наследнице! — повика — „служба божја!“ — Можеш, можеш! Ја сам већ готова — чу се изнутра веселн Марпнин глас. Полањецки уђе п впде је у отворепој нролетњој хаљини налик на ону, у којој је видео кад је први пут био у Кремјељу. Она се тако нарочпто оденула, а он, на њено велико задовољство, разумеде њену намеру, јер повика пружајући јој руке: — Госпођица Плавицкова! А она приђе, наслони као застиђено свој румени носић на његов образ а руком показа на креветац у којем је спавао мали Стах. После тога она, њен тата и Полањецкп одоше заједно у цркву. Дан је бпо топли пролетњи дан, пун топлине и радости. Из луга су се чуле кукавице, а из ливада роде. Крај пута