Delo

392 Д Е Л 0 треба никаквих социјалистичких и народносних теорија. Тиме бисмо само заплашили народ, а то није практично. Ја добро познајем село. Свуда народ страсно жели земљу. Али он у исто време неће никоме да учини неправду“. Али делегат који је иосле њега узео реч овако је резоновао: „По народноме схватању, земља је дар божјп, као ваздух и вода. Стога њу треба да имају опи којима је она потребна. Сељаци на својој земљи, племство у двору! За ове је земља сноредна ствар и зато им не треба дати никакву накнаду. Али то није случај с калуђерима. Њима треба дати накнаду и чак оставити им .један део њиховпх имања. Ми имамо више поверења у манастпре него у племство. Манастпри су друштвене установе у којима се калуђери моле Богу за народ!“ И додао је: „Ако би чак и какав сељак имао и сувише земље, и њему треба одузети сувишак“. Тим поводом је један сељак из харковске губерније заступао куриозну мпсао да је земља творевина Светога Духа а не људских руку, и да с тога она не може бити нредмет продаје. „Ако ја саградим кућу, онда је то друго: она је дело мојих руку. Земља, међутим, није ништа коштала никога“. Један представник смоленске губерније додао је: „Цареви су узели земљу од народа и ноделилп је међу своје рођаке да би наградили лцчне услуге: ко је бесилатно примио мора бесплатно и да врати“. А представник московске губерније узвикнуо је: „Без икакве накнаде треба да поделимо земље које је некада велика Катарина дала својим љубимцима. Говоре нам о правди? Правда захтева да се ова имања одузму од разннх Шеремегпјева и Чербатова!“ Конгрес је најзад усвојио: (1) да се укине прпватна својина земље (једногласно); (2) да се без накнаде одузму земље манастирске, црквене, племићске и царске; 3) земље појединих сопственика да се одузму делимично с пакнадом а делом без ове; (4) земља треба да буде заједничка својина целог народа. И апатичнп Иван Ивановић се будн. II он ће почети да игра улогу у политнчком животу Русије чим буде тражио да своје захтеве оствари легалним срествнма. Тако се и може да објаснн онај општи захтев да гласање буде неносредно п опште, поред свега тога што ће остварење ове реформе, под садашњим условпма рускога живота, наилазити на огромне тешкоће. Доиста, изгледа да све странке осећају да крајње решење у будућој борбн мора завнсити од сељака, који сачињава више од 80 нроцената стаповппштва, и да ће онн победитн који буду