Delo

32 Д Е Л 0 Нсћ1 издао Саг1а еШоотаћса с!е11а ге^аопе аЊапебе, на којој је по бугарским иодацпма обележена граница између Арбанаса и „Бугара." Македонија је прелазна и спорна зона између српског и бугарског народа, коју су првобитно населила словенска племена, можда и неко српско племе. За последње истина нема доказа у писаннм споменицама, али је вероватно због лингвистичких особина македонскпх говора, које су особине поменуте. Завојевавали су је и Срби и Бугари, несумњиво је овде-онде колонизирана Србпма из Рашке; непрекпдно су се у њој смењивали српски и бугарски утицаји; вековима су се у хМакедонијп борили о превласт српско и бугарско народно име и језик. Данашње стање је само једна етапа те дуготрајне борбе. У једној таквој области се може једино на основу пажљиве п објективне студије свих етнографских особина донекле решити које су области ближе Србпма које Бугарима. Досадашње етнографске карте Македоније нису на тој основи рађене: оне нису етнографске карте. Нпсу израђене ни на основи лингвистичких студија, нису дакле ни карте говора. Колорисане су бугарском бојом само на основу распрострањења имена Бугарин, чије сам ираво значење обележио. Пзузевши ову заблуду, коју су у науку унеле, неке од поменутих етнографских карата су биле од користи тиме, што су се помоћу њих постепено сазнале границе између македонских Словена с једне, а Грка, Турака, Арбанаса и Аромуна с друге стране. Разлике између ових народа су могли да запазе страни путници, и њихове су опсервацпје у главноме тачне. Још су РоисјиеуШе, а нарочпто А. Воие, у великим цртама верно утврдили границу између македонских Словена и Грка и почели су издвајати веће турске оазе по Македопији. У оба ова правца је етнографску слику Македоније допунио С. Бејеап; осим тога н Опезећасћ је први повукао скоро тачну границу између Арбанаса и Словена у западној Македонији. Њихове ре1 АЉаша. Кота 1905. Геологија, географша п етиографнја Арбапнје, пзра!)ена на оспову готово све лптературе, са многпм картама. Међу њпма п горе поменута етпографска карта Арбаппје, па којој су пздвојепи Арбапасн мухамеданцп, католнцп, ортодоксп, крпнтокатолпцп п крппто-ортодокси, затпм Вугарн, Србп, Куцовласн, Турцп, Помацп, Бошњацп н Италпјанп.