Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 407 ције против скромнога Дубровиика. Он нам чак ех са(ћес!га ирпча како он позитивно зна да „животни иптереси дубровачки“ у ономе спору „нису били у питању“, а то дјетињасто тврђење избацује само зато да би могао лакше ировући свој нападај на малу, јуначку нашу опћину. „Животни интереси!“ А што г. Томић разумијева под том реченицом? У теорији нема ништа неодређенијега од „животнијех“ интереса. У нрактици, а нарочито у животу држава, нема ништа што би било релативније и што ,је више тренутно и подложено свим варпјацијама историјскијех прилика. За једног сиромашиог човјека животан је иитерес оно што је једна ситница за богаташа. За једну малу и релатпвпо сиромашну државу може губитак једног нрихода, један погранични сукоб, једна уврједа дирати у животне интересе док то не ће ни осјетити једна велика и богата држава. Али ми смо видјели толико пута у историји да су чак морална 1трош1егаћШа, за која би један „необичан“ проматралац држао да их једиа велика сила не ће ни осјетити, мобилисала цијеле војске и Флоте таквих великих сила! Г. Томић ће можда наћи да је Лорд Палмерстон био лакомислен кад је због јеврејина Дон ПачиФика изаслао Флоту у грчке воде да секвеструје све трговачке грчке лађе или да је господин Делкасе неморално радио кад је наредио флоти да запреми неколико турска острва због два кредита неисплаћена Француеким штићеницима. У каквој су сразмери те војне експедиције двије велике силе против двије слабе силе са сноровима који су их проузроковали? А иплк је епглески дбњи дом изгласао повјерење Лорду Палмерстону за експедицију у Грчку, и Француска је комора одобрила Делкасово постуиање! Примијенимо ли сада на Дубровник — државу од прилике велику као Безансон у Француској или Родерхем у Енглеској — не иснразно г. Томићево моралисање, него нрактичне ногледе реалне нолитике, ми ћемо се нравом зачуднги лакомислености и неиознавању прилика какве се испољавају у тврђењу да обрана и прошнрење левантинске трговнне није био животни интерес за Ренублику и сљедствено ннјс оправдавао лукаву и дволичну политику Дубровника!! Напротив, та су питања дирала у најделикатније нити дубровачкога живота. И не само је одвојеност дубровачкијех интереса у Мисиру била за Реиублику и начелно и нрактично нитање иресудне важносги, него је то исто било и настојавање мале републике да прошири круг својих послова у Левапти и да на тај начин повиси своје прнходе и богатство својпјех трговаца. Сада би тек гребало доказивати колико јс слобода уопште скуна ствар и колико је дубровачка слобода особито тражила новаца, новаца и новаца да