Delo

1« Д Е Л I) 30.000; јексери, клинци, итд.; 54.000; неспоменуте браварске и лимарске израде: 64.000; сечива и алати занатлијскн: 45.000; полурађени предмети: 58.000; итд.). Увоз пз Немачке бпо је овако распоређен на XVIII група опште царпнске тарпфе од 10. јула, 1893., у просечнпм годпшњим вредностпма перпода 1894—903: Увоз нз Немачке: Целокупан увоз; 1. Артија 612.000 дин. 1,022.000 ДИН II. Баштовапски п пољски прозводи 75.000 У» 1,723.000 У> III. Вуна ц длака 1.022.000 » 3,750.000 У> IV. Дрво и пзраде од дрвета п би. ва 84.000 У) 2,208.000 » V. Жпвотпње 556.000 » VI. Јестпва п пића 59.000 дин. 1.109.000 » VII. Камен, земља и стакло 2,350.000 » VIII. Метали 675.000 У> 4,421.000 » IX. Коже, каучук, гутаперка ц мушема 792.000 » 3,458.000 X. Колонпјалпи п јужни производи 27.000 У> 3,340.000 » XI. Лекарије, хемијски нроизводи п фарбарије 707.000 У) 2,329.000 » XII. Уље, маст п маспи пропзводп 53.000 У> 1,912.000 » XIII. Маишпе, ипструмептп, научни предмети и оружје 1,017.000 г> 2,196.000 » XIV. Памук. куде.па, лап п друга биљпа влакпа 515.000 У> 7,928.000 » XV. Свила 103.000 У> 689.000 » XVI. Накптп и сптнице 256.000 У> 1,117.000 » XVII. Шивена п плетена роба п везови 207.000 УУ 2,218.000 » XVIII. Отиацн 5.000 »» Извоз у Немачцу По подацпма било сриске, било немачке статистике извоз у Немачку стално се, без мало пз године у годину, повећавао, апсолутно и релативно. Апсолутпо повећање природна је последица општег јачања земањскога пзвоза, а релативно повећање показује, не само да Немачка узима жнвља учешћа у трошењу срнске робе, но п да српска трговина почиње све више хватати пепосредне везе с Немачком, и помало се еманциповати од посредовања Аустро-Угарске. П то је утешна појава. Србија