Delo

1_А РР1ЕРЕ 011 МОРТ (Ј08Е-МАК1А ОЕ НЕКЕ01А) Стој, иутниче, чуј ме! Ако нога твоја Ципсели корача, Или тамо где но Хебар вале креће Старцу Хилу реци: „Дом нека ти тужни одјекне од плача“. Никад више сина свог видети неће! А вуцима гладним мучки убијено тело гозбом служн, Крваве остатке џбуње ово крије. По Еребу мрачном сенка моја лута, и очајно тужи, Смрт ми грозну нико осветио пије. Иди! Опазиш ли жену у сумраку, А покрај ње хумку или ледну раку. Црц се вео око бледог чела вије. Приступи јој, срце нек ти страх не леди, То на пустом гробу, моја мајка седи Празну урну љуби, у њу сузе лије! Милош М. Пироћанац